Borba Info Vesti
“Zapadni Balkan nije prioritet za nemačku spoljnu politiku, pa ni za EU. To je već godinama jasno.”
Nemačke stranke pred izbore objavljuju programe na preko stotinu stranica.
U njima se međutim o Srbiji i regionu našlo tek nekoliko redova koji ne obećavaju.
Poslednje putovanje kancelarke Angele Merkel u inostranstvo trebalo bi da je odvede na Balkan.
U medijima se pominje susret sa liderima Zapadnog Balkana u Tirani (14. septembar) ali se nezvanično čuje da bi kancelarka prethodno mogla da svrati u Beograd.
U Berlinu još nema zvanične potvrde.
Ako ipak tako bude, bio bi to snažan signal da najmoćnija političarka Evrope šesnaestogodišnji mandat završava posetom regionu kojem je davno obećan prijem u Evropsku uniju, ali je i dalje u čekaonici.
Uprkos velikim rečima o “evropskoj perspektivi“, koje se još uvek izgovaraju u diplomatskim prigodama, programi nemačkih stranaka pred izbore 26. septembra vrlo skromno i uvijeno govore o toj “perspektivi“.
Zapravo, nijedna jedina stranka ne navodi eksplicitno da će se zalagati za punopravno članstvo Srbije i suseda u EU, pokazuje analiza DW.
“Zapadni Balkan nije prioritet za nemačku spoljnu politiku, pa ni za EU. To je već godinama jasno.
U Berlinu već dugo godina prevladava stav da je regionalni prioritet stabilnost, pa šta god to značilo“, kaže sarajevski politikolog Jasmin Mujanović.
Šta piše u programima?
DW je analizirao programe šest vodećih nemačkih partija, sastavljene za predstojeće parlamentarne izbore (26. septembar).
To su obimni dokumenti, obično od sto do dvesta stranica, gde svaka stranka navodi kakvu bi politiku na raznim poljima vodila ukoliko dobije poverenje građana.
Socijaldemokrate, prema anketama vodeća snaga koja će, kako trenutno stvari stoje, dati idućeg kancelara, regionu u programu posvećuje ovih par rečenica: “Susedstvo Evrope na jugu i istoku obeleženo je krizama i rastućim uticajem drugih država.
Ovim izazovima EU mora da priđe novim konceptom evropske susedske politike. Integrisaćemo zemlje Zapadnog Balkana.“
Ne precizira se kakav je to “novi koncept“ susedske politike, ni šta znači “integracija“ Srbije i susedstva.
Demohrišćani odlazeće kancelarke Angele Merkel navode ovoliko: “Zalažemo se da dalje intenziviramo vezivanje država Zapadnog Balkana za EU, jer su bezbednost i stabilnost neposrednog susedstva od velikog interesa.
Ipak, unutrašnja kohezija EU ne sme biti oslabljena prijemom novih članica. Zemlje kandidati moraju ispuniti sve pristupne kriterijume.“
Sličnu formulaciju – prvo unutrašnje jačanje i reforme EU, a proširenje možda nekad – poslednjih godina koristi francuski predsednik Emanuel Makron zbog čega je povremeno kritikovan iz Berlina.
Ali sada kao da se i Demohrišćani priklanjaju toj retorici.
Zeleni i AfD najkonkretniji
Stranka Zelenih se zalaže za više odgovornosti u susedstvu EU i jedina uopšte pominje mogućnost proširenja.
“Politika proširenja EU je uspešna priča koju hoćemo da nastavimo.
Zato se zalažemo za konkretne napretke u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana.“
Zeleni u programu nabrajaju reforme u pogledu demokratije, pravne države, borbe protiv korupcije, zaštite manjina (posebno Roma), pomirenje i procesuiranje ratnih zločina.
Od konkretnih koraka na kojima bi radili ali bez detalja kako to misle da sprovedu, navode se vizna liberalizacija za Kosovo, napredak dijaloga Beograda i Prištine, početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom, stvaranje građanskog društva u BiH…
Zeleni takođe odbacuju novo povlačenje granica po etničkim principima.
Desničarska Alternativa za Nemačku jedina jasno kaže da je protiv proširenja EU: “Zapadni Balkan je važan deo Evrope i sve više postaje interesna sfera stranih sila.
Zarad stabilizacije, zalažemo se za privilegovano partnerstvo sa zemljama regiona.
Bezbednosna saradnja sa njima mora da se produbi s obzirom na migraciona kretanja. Striktno odbijamo proširenje EU.”
Nemački Liberali i Levica u programima ne pominju Zapadni Balkan.
Proširenje u dubokom ledu
Za region se, dakle, redom predviđaju „integracija“, „intenziviranje vezivanja za EU“, “konkretni napreci“ i „privilegovano partnerstvo“.
U pitanju su “formulaične sintagme“, to jest već odomaćene i rutinske formulacija, tumači Aleksandra Salamurović, lingvistkinja koja se na Univerzitetu u Jeni bavi analizom jezika politike i medija.
“Diskurs proširenja EU se ni konceptualno ni jezički ne razvija, a samim tim se i na planu konkretne političke akcije ništa ne menja“, kaže Salamurović.
“Kvantitativna lingvistička analiza programa najznačajnijih partija pokazuje da se Zapadni Balkan pominje vrlo retko, dok su drugi geopolitički regioni od mnogo većeg značaja, na primer takozvani globalni Jug.“
Prema poslednjim anketama deluje da bi novu vladajuću većinu mogli da čine Socijaldemokrate i Zeleni, kao u vreme Gerharda Šredera i Joške Fišera.
No ovog puta bi im trebao i treći partner, i neizvesno je da li bi to mogli da budu Liberali ili Levica.
Politikolog Jasmin Mujanović dodaje da su političari u regionu odavno shvatili da je proširenje EU zaustavljeno, pa se okrenuli “novim sponzorima” poput Rusije, Kine i Turske, te nekim starim projektima u novom ruhu, kako on vidi takozvani “srpski svet“.
Možda bi, dodaje Mujanović, za BiH, Crnu Goru i Kosovo bilo bolje da Zeleni prevladaju u Ministarstvu spoljnih poslova, jer geopolitičke pozicije Socijaldemokrata naziva “gotovo rusofilskim“.
Sagovornici su ipak saglasni – ko god da dođe na vlast, to neće značiti nikakve tektonske promene u nemačkoj politici prema Zapadnom Balkanu.
DW
