Borba Info Vesti
Većina zemalja je rastrzana između želje da zaradi na izvozu u Rusku Federaciju i straha od SAD.
Sankcione obilaznice nisu uske planinske staze sitnih švercera. Savremene logističke šeme i mehanizmi, koje mnoge zemlje sveta koriste za trgovinu sa Rusijom, u uslovima ograničenja EU i SAD su mnogo složeniji, obimniji i efikasniji.
Iako evropske birokrate kažu da su navodno već identifikovale „moguće načine zaobilaženja sankcija”: „Pre svega, radimo na tome da pokušamo, da ograničimo mogućnost zaobilaženja ovih sankcija.
Naravno, mogu pokušati. Ali kako i gde će EU i SAD moći zaista da blokiraju puteve oko sankcija, a gde su ruske prečice?
„Smanjene su mogućnosti za SAD i EU da prošire svoje zabrane na ceo svet i prate njihovu primenu“, kaže Sergej Zainulin, vanredni profesor Katedre za nacionalnu ekonomiju i Ekonomskog fakulteta Univerziteta RUDN:
– Uredbama Saveta EU, Ministarstva trgovine SAD krajem februara 2022. zabranjeno je isporučivanje Rusiji, pre svega računarske opreme, elektronike, avionike, industrijske opreme za vojno-industrijski kompleks, proizvodnju aviona, brodogradnju, instrumente.
Ali uzimajući u obzir činjenicu da se većina ove robe proizvodi ne u EU ili SAD, već u zemljama jugoistočne Azije, ova mera nije toliko efikasna; nego podstiče razvoj saradnje Rusije sa azijskim zemljama i što je najvažnije, razvija sopstvenu proizvodnju.
Osim toga, manevri zaobilaženja su „uklopljeni” u same sankcije, norme sankcija predviđaju mogućnost američkim i evropskim kompanijama da dobiju posebne dozvole od vlasti SAD i EU, kako bi zaobišle ograničenja sankcija.
„SP“: – A za kompanije iz drugih zemalja sveta takva „popustljivost“ nije obezbeđena?
– Većina neutralnih zemalja je sada rastrzana između želje da zarade na izvozu u Rusiju i straha od Sjedinjenih Država, pa će, najverovatnije, rečima „podržati“ sankcije ali će u stvarnosti pronaći rupe za zaobilaženje.
Može se pretpostaviti da će trgovina Rusije sa prijateljskim i neutralnim zemljama samo rasti.
Ali mogućnosti da SAD i EU prošire svoje zabrane na ceo svet i prate njihovu primenu opadaju zbog faktora kao što su transfer proizvodnje iz SAD i EU u druge zemlje, uključujući Rusiju, prelazak na naselja u nacionalnim valute, kriptovalute, stvaranje lokalnih analoga SVIFT-a.
Iransko antisankciono iskustvo pokazalo je da se neophodna dobra volja da bi se moglo kupiti preko trećih zemalja, a potom je mnogo, uključujući digitalne proizvode, Iran počeo sam da proizvodi.
Rusija ima sve što je potrebno za stvarnu supstituciju uvoza – tehnologije, razvoj, naučne, obrazovne, ljudske resurse.
Ako je Rusija jedan od lidera u proizvodnji svemirske tehnike, visokotehnološkog naoružanja – aviona, brodova, oklopnih vozila, elektronskog ratovanja, onda je sasvim moguće uspostaviti proizvodnju civilne opreme, ako postoji politička volja.
„Trenutno je trgovina preko trećih zemalja efikasan mehanizam za zaobilaženje sankcija“, kaže Vitalij Mankevič, predsednik Rusko-azijskog saveza industrijalaca i preduzetnika:
– Trgovina preko posrednika dovodi do povećanja troškova lanca snabdevanja ali vam omogućava da pokrijete potrebe kritičnog uvoza, koji se još ne može zameniti.
Već postoje rute snabdevanja preko Turske, Kazahstana, Kirgizije i baltičkih zemalja, Azerbejdžana, Jermenije i Gruzije.
„SP“: – Šta onda znače nedavne izjave Kazahstana i Moldavije da ove zemlje „neće pomoći Rusiji, da zaobiđe sankcije Zapada“?
Da li je ovo stvarna pozicija ili samo izgovor, zbog situacije?
— Obećanja Kazahstana i Moldavije Evropskoj uniji, nisu ništa drugo do velike reči.
U savremenim realnostima, nijedna zemlja ne može prkosno da odbije, da primeni američke sankcije, a da ne ošteti sopstvenu ekonomiju.
Čak ni kineske kompanije ne mogu sebi da priušte da tiho zauzmu koloseke, koji su ispražnjeni odlaskom evropskih brendova, iz straha da ne potpadnu pod sekundarne sankcije.
Međutim, Kazahstan i Moldavija nisu u poziciji da se odreknu dodatnog izvora prihoda.
Stoga će se njihova zvanična retorika odvojiti od stvarnih postupaka.
„SP“: – A kako razumeti izjavu našeg najvećeg partnera u Aziji: „Kina će nastaviti normalnu trgovinu sa Rusijom, ne tražeći da zaobiđe sankcije Zapada“?
– Kina u početku nastoji da zauzme neutralan stav o sukobu u Ukrajini.
Kina je „između dve vatre“: s jedne strane, zahvaljujući ličnom prijateljstvu Putina i Si Đinpinga, postoji politička volja za proširenjem saradnje.
S druge strane, sama Kina zavisi od snabdevanja visokotehnološkim proizvodima (istih čipova) i tehnologijama iz Sjedinjenih Država, kao i od izvoza na američko tržište.
Rusko tržište je značajno za kineske kompanije ali se po obimu ne može porediti sa svetskim tržištem.
Stoga Kina pokušava da pronađe prihvatljivu formulu za održavanje neutralnosti.
„SP“: – Hoće li predloženo antisankciono iskustvo Irana pomoći Rusiji?
– Uvođenje sankcija po iranskom scenariju deluje malo verovatno.
Za ovo mora doći do nagle eskalacije napetosti između Ruske Federacije i NATO-a u vojnoj sferi, što je takođe daleko od realne prognoze.
U Rusiji se, za razliku od, na primer, Turske, uglavnom vodi kompetentna makroekonomska politika, što se vidi na primeru podataka o inflaciji.
Prema zvaničnoj turskoj statistici, tamo je inflacija u martu dostigla 61,14% na godišnjem nivou.
U Rusiji, od početka godine, inflacija raste za 15,66% na godišnjem nivou (iako je do 2022. godine konsenzus prognoza ±20%).
Istovremeno, protiv Turske nisu uvedene nikakve sankcije, nema ograničenja u trgovini, a uostalom ni specijalna operacija se ne sprovodi.
Ali postoji veoma loša makroekonomska politika, koja je, kako sada razumemo, gora od sankcija i specijalne operacije, bar u smislu inflacije.
„SP“: – Ministar EEZ Sergej Glazjev pozvao je na hitnu legalizaciju digitalnih valuta, kako bi se zaobišle sankcije. Će pomoći?
– U martu su nam uvedene najoštrije sankcije, očekivalo se da će privreda da se raspadne ali je potrošnja energije (vodeći indikator industrijske proizvodnje) porasla za 3% na 103,05 milijardi kVh, a proizvodnja za istih 3% na 105,3 milijarde kVh (podaci Ministarstva energetike).
Verovatno je razlog za to porast interesovanja za rudarstvo i dolazak velikih igrača na tržište.
Međutim, nivo poverenja u bitkoin i druge kriptovalute je nizak, pošto najveće kripto berze kontrolišu Sjedinjene Države.
Uključujući SAD, rekli su da neće dozvoliti Rusiji da zaobiđe sankcije putem privatnih kriptovaluta.
Stoga je jedina moguća opcija razvoj nacionalnih digitalnih valuta za transakcije sa „prijateljskim“ zemljama.
„SP”: – EU kaže da će pokušati da ograniči mogućnost zaobilaženja sankcija.
A SAD gotovo bukvalno tresu pesnicu neutralnim i Rusiji prijateljskim zemljama…
– SAD i EU su od samog početka bile svesne da postoje mogućnosti, da se zaobiđu uvedene sankcije.
U početku je cilj restriktivnih mera bio povećanje inflacije u Rusiji i podrivanje konkurentskih prednosti, što je dovelo do deindustrijalizacije.
Zapravo, sankcije su samo zabranile isporuku određenih vrsta visokotehnološke opreme.
Na primer, linija za proizvodnju čipova, koja se može isključiti GPS praćenjem ne može biti isporučena.
Istovremeno, isporuke potrošnog materijala i komponenti, na primer, silicijumskih pločica i štampanih ploča, idu preko trećih zemalja.
Prisustvo „posrednih karika” u lancu snabdevanja dovodi do poskupljenja finalnog proizvoda ali EU nije u stanju da u potpunosti prekine reeksport u Rusiju.
Istina, s druge strane, videli smo i suprotan efekat za Zapad: pozicija prema Rusiji dovela je do povećanja cene gasa i nafte, dok prijateljske zemlje dobijaju energente jeftinije (uključujući popuste), a neprijateljske zemlje dobijaju više skupo (zbog rasta cena energenata). ).
U stvari, plan je pošao naopako: Rusija, naravno, poskupljuje gotove proizvode ali akcije naše zemlje podrivaju konkurentnost zapadne industrije.
Borba.Info
