Borba Info Vesti
EU će moći u potpunosti da zameni „plavo gorivo“ iz Ruske Federacije za pet godina ali će cena biti visoka.
6. aprila u Hjustonu, u SAD, predstavnici evropskih zemalja sastali su se sa liderima najvećih američkih kompanija za gas iz škriljaca, kako bi razgovarali o snabdevanju američkim LNG-om, za zamenu ruskih izvora energije.
Grupnim diskusijama prisustvovali su najviši menadžeri kompanija Chesapeake Energi, Coterra Energi, EOG Resources i EKT Corp.
Delegacije iz Letonije, Estonije i Slovačke, kao i diplomate iz Bugarske, Francuske, Nemačke, Mađarske i Velike Britanije takođe su posetile projekat izvoza LNG Golden Pass u Sabine Passu u Teksasu, rekao je Fred Hačinson, izvršni direktor trgovinske grupe LNG Allies.
Fred Hačinson se složio da je snabdevanje Evrope energijom „izuzetno nestabilno“ ali „zemlje, koje zavise od ruskog gasa, su odlučne da ga postepeno ukinu, u nekim slučajevima u potpunosti“.
Istovremeno, sam Hačinson je priznao da čak ni SAD neće pomoći Evropljanima da brzo napuste ruski gas, njima su potrebne velike količine gasa.
„Izazovi performansi u 2022. su veliki ali prilike za nekoliko godina su zaista neverovatne“, zaključio je on.
Na srednji rok, američke kompanije zaista mogu značajno da povećaju izvoz LNG-a u Evropu, tim pre što će, u odsustvu konkurencije ruskog gasovodnog gasa, njegove cene biti visoke, što će više nego isplatiti sve troškove.
Američki Kongres je već 5. aprila raspravljao o potrebi izgradnje novih LNG postrojenja na severoistoku zemlje.
Tako će do sredine decenije, SAD potencijalno moći da istisnu Rusiju sa evropskog tržišta gasa i zauzmu njeno mesto, o čemu su američki političari odavno sanjali.
Hačersonove procene o vremenu zamene u osnovi se poklapaju sa ocenama predstavnika evropskog biznisa, koji period 2025-2027 nazivaju vremenom za moguće povlačenje ruskog gasa, bez štete za sopstvenu ekonomiju.
Istina, kako je za „SP” objasnio stručnjak za energetsko tržište, predsednik naučne fondacije „Osnovanie” Aleksej Anpilogov, ove planove može poremetiti rast potražnje za tečnim gasom iz Azije, pa čak i iz Afrike.
Čini se da Rusija već preusmerava svoje isporuke LNG-a na azijsko tržište.
Prema pisanju specijalizovanih medija, prvi tanker Nižnji Novgorod, koji se utovario na novi Gasprom LNG terminal Portovi kapaciteta 1,5 miliona tona LNG (2 milijarde kubnih metara gasa), krenuo je iz Baltičkog mora ali ne u Evropu, već u Aziju, pošto trenutna cena gasa omogućava da nadoknadite troškove dugoročnog transporta.
Stručnjaci ne isključuju, da bi tanker mogao krenuti ka Indiji.
Ranije je tamo išao i LNG tanker Energi Integriti, koji je zakupila trgovačka divizija Gasproma.
Međutim, tanker sa prvim Gaspromovim LNG sa baltičkog terminala za transport takođe može da se uputi ka Kini.
Kako je preneo Blumberg, najveći kineski uvoznici tečnog prirodnog gasa, uključujući Sinopec i PetroChina, pregovaraju sa dobavljačima o neplaniranim kupovinama gasa iz Rusije, uz značajne popuste.
Teoretski je moguće da će ruski LNG ići na azijska tržišta, a američki i bliskoistočni dobavljači snabdevati Evropu ali prema rečima Alekseja Anpilogova, takav scenario ima prepreku u vidu rastuće potrošnje Kine i drugih zemalja.
– Šef nemačke energetske kompanije E.On procenio je da će biti potrebno tri do četiri godine, da se zemlje EU udalje od ruskog gasa.
Šef hemijskog koncerna BASF nazvao je period od pet godina.
Shodno tome, prema njihovim prognozama, biće moguće potpuno napustiti ruski gas 2025-2027.
Trenutno to nije moguće, iako je moguće smanjiti udeo gasa iz Rusije.
Prošle nedelje je Špigl objavio članak u kojem se poziva na dokumente nemačke vlade.
Oni ukazuju da se od sadašnjih 55 odsto ruskog gasa u uvoznom bilansu Nemačke, do kraja ove godine može dostići 30 odsto.
Ali ugalj je trebalo da bude jedan od glavnih izvora zamene, a sada od Evropljana čujemo da će ruski ugalj, koji je u uvoznom bilansu EU zauzimao oko 47 odsto, takođe biti napušten do maja-juna.
Moraće da bude zamenjen australijskim ili indijskim ugljem ali to su mnogo udaljenije i skuplje alternative.
„SP“: – Koliko je izvodljiv scenario odbijanja ruskog gasa na horizontu od samo nekoliko godina?
– Sami Evropljani, uključeni u privrednu aktivnost, rokove odbijanja procenjuju na tri do pet godina.
Kao pozitivan faktor za njih može se navesti njihova jaka volja.
Oni će ciljano voditi takvu politiku odbijanja ruskog gasa.
S druge strane, postoje barijere i teškoće na putu ove politike.
“SP”: – Šta?
– U svojim političkim dokumentima za najmanje poslednjih 15 godina, EU je proglasila povlačenje iz ruskog gasa.
Verovali su da ga kupuju previše, pa je trebalo da podrže projekte, koji zamenjuju ruski gas alternativnim.
Proteklih godina, sa različitim uspehom, razvijeni su projekti NABUCCO, TAP, TANAP, izgrađeni su terminali za tečni prirodni gas, koji će, kako nam je rečeno od 2011. godine, u potpunosti zameniti rusko snabdevanje.
Ali na kraju, zavisnost od ruskog gasa, kakva je bila u regionu od 35-37%, ostala je ista.
Na njega otpada trećina uvoza u EU.
Pored toga, EU se može suočiti sa globalnom preprekom.
Već danas u svetu nedostaje LNG. Prema svim proračunima, do 2025. ovaj deficit će se povećati.
To je zbog brzog rasta potrošnje TNG-a u jugoistočnoj Aziji, posebno u Kini.
Već danas Kina troši 360 milijardi kubnih metara gasa.
Do 2025. godine predviđa se da će ova cifra biti 480 milijardi.
Očekuje se da će do 2030-ih Kina trošiti 600-700 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
To je više od trenutne potrošnje Ruske Federacije, a dodatni obim od 240-340 milijardi kubnih metara je više od celokupnog godišnjeg izvoza Gasproma, u sve zemlje EU.
Moguće je da će Kina u narednih pet do sedam godina apsorbovati na tržištu sav gas, koji će Evropa zameniti.
Ali tu su i Pakistan, Indija, Vijetnam i mnoštvo drugih zemalja, koje nastavljaju da se ekonomski razvijaju, grade industriju i podižu stambene i komunalne standarde.
Ako nekome ne treba grejanje, kao mi, ima druge potrebe.
Na primer, Saudijska Arabija troši ogromnu količinu energije na klimatizaciju.
Postavlja se pitanje po kojoj ceni će Evropljani kupovati gas za tri do pet godina.
Čini se da će ova cena biti prilično visoka. A mi govorimo o LNG-u, na koji se jedino možete osloniti, jer nema kuda više da povučete gasovode ka Evropi.
Na istoku – Rusija, na jugu problemi, Norveška ostaje bez gasa.
Ostaje samo da se skuplja LNG iz celog sveta, a to će biti najskuplja opcija.
Istovremeno, Rusija će verovatno u ovih tri do pet godina izgraditi gasovode ka istoku i jugu Evroazije.
Jeftin ruski gas će kroz cevi ići do Kine, Indije i Pakistana, stvarajući povoljnije uslove za njihove privrede.
Evropa će, pak, svoju industriju i stanovništvo „hraniti” skupim tečnim prirodnim gasom.
To, prvo, može da izazove rast društvenog nezadovoljstva, što već vidimo i drugo, kolaps i bankrot mnogih proizvodnih industrija, koje su do sada zavisile od jeftinog ruskog gasa.
Borba.info
