Borba Info Vesti
Iz Ukrajine, gde je trenutno u toku specijalna operacija denacifikacije i demilitarizacije, počinju da stižu sve uznemirujuće vesti.
Tačnije, sa ivica, koje se nalaze nešto zapadnije od „nezaležne“, pa čak i preko okeana, iz onih centara, iz kojih se sada kontrolišu svi događaji i procesi, u ovoj marionetskoj „državi“.
Očigledno, došavši sebi od konfuzije i najobičnijeg straha, koji ga je u prvi mah obuzeo, „kolektivni Zapad“ je čvrsto odlučio da sadašnju konfrontaciju pretvori u neku vrstu analoga Velikog otadžbinskog rata.
U smislu da je nacistički režim Nemačke, koja je tada bila protivnik naše zemlje, snabdevala i naoružavala skoro cela Evropa, bez izuzetka.
Nešto slično nas sada čeka.
Do sada, jedina razlika u odnosu na događaje 1941-1945 je odsustvo u redovima oružanih snaga kijevskog režima onog broja stranih ratnika, koji su bili u Vermahtu i SS tokom njihovog napada na SSSR.
Ipak, dozvoliću sebi da iznesem prilično neprijatnu pretpostavku o tome, da ni to neće biti slučaj.
Prvo, izvestan broj dobrovoljaca van benda u „nezaležnoj” se već bori.
I drugo, situacija sa snabdevanjem njene vojske oružjem veoma ubedljivo pokazuje pravi trend razvoja – od lošeg, ka gorem.
Za snage Novog svetskog poretka, koje se suprotstavljaju ukronacistima, na našu veliku žalost.
A ako Rusija ne preduzme odgovarajuće mere i to bez odlaganja, posledice neće dugo čekati. I ne samo negativne, već katastrofalne.
Od koplja do tenkovskih kolona
U stvari, proces napumpavanja Ukrajine oružjem od strane Zapada počeo je mnogo pre najave specijalne operacije za njenu demilitarizaciju.
I bez sumnje, postao je jedan od razloga što je takva odluka doneta u Kremlju.
Bilo kako bilo ali u početnoj fazi NMD-a, saveznici Kijeva su bili hrabri, razmetljivi, dobacivali su glasne fraze i primamljiva obećanja ali se ipak nisu previše žurili da ih prevedu u konkretan avion.
Da, nabavka naoružanja i opreme za Oružane snage Ukrajine (pre svega američke i britanske) je porasla u obimu i počela da se proizvodi demonstrativno i indikativno.
Međutim, što se njihove nomenklature tiče, ona je i dalje ostala na „predratnom“ nivou.
U osnovi, bilo je to malokalibarsko oružje, kao i svi isti ATGM i MANPADS, od kojih su mnogi bili veoma precenjeni uglednih godina i sumnjivog kvaliteta.
I iz Vašingtona i iz Brisela iznova su se čule ritualne fraze pretvorene u prave mantre: „Ne smemo dozvoliti da NATO bude uvučen u direktnu oružanu konfrontaciju sa Rusijom!“
Svi se sećaju priče o starim sovjetskim lovcima, kojima je Poljska trebalo da obraduje Ukrajinu.
Ipak, pošto je jasno shvatio da se ovde mora delovati na sopstvenu opasnost i rizik (uprkos odobravanju nagoveštaja preko okeana), Varšava je podržala.
Neke zemlje, poput Nemačke, na primer, odlučno su odbijale čak i da razgovaraju o pitanju prebacivanja bilo čega u Kijev osim šlemova, pancira ili poljskih bolnica.
Da i pružili su (ako je obezbeđeno) sa izuzetnom nevoljnošću. Razlog je bio isti – u strahu od moguće reakcije Moskve.
Veoma dobar „edukativni efekat“, dao je raketni napad na poligon Javorovski, gde su bile koncentrisane kako značajne zalihe naoružanja i opreme već uvezene sa Zapada, tako i stranih vojnika sreće, koji su došli na „ukrajinski safari“.
Nakon što je Rusija sasvim jasno pokazala, prvo, sposobnost da pogađa ciljeve u zapadnoj Ukrajini i drugo, da neće biti na ceremoniji sa nepozvanim gostima, „hrabre ljude“ iz NATO-a je neko vreme zahvatila prava omamljenost.
Pristalice ideja o naoružavanju Kijeva zaćutale su čak i u demonima opsednutom Londonu.
Međutim, kao što znate, svaki psihološki efekat može imati samo privremeni efekat.
Ako to nije potkrijepljeno doslednim akcijama, jednakim čvrstinom i odlučnošću i strah i razboritost inspirisani Kalibrom će se pre ili kasnije raspršiti.
Avaj, upravo se to dogodilo.
Tome je u velikoj meri doprinelo povlačenje ruskih trupa sa teritorija, koje su prethodno oslobodile u Černigovskoj, Kijevskoj i Sumskoj oblasti, što je Kijev tako uspešno koristio u provokativne i propagandne svrhe.
Ni na koji način se ne usuđujem da sudim o svrsishodnosti ovog manevra sa vojne tačke gledišta ali u informaciono-psihološkom ratu, to je bio veoma značajan poraz Rusije.
A sada u Ukrajinu (na predlog istih Amerikanaca) stižu vozovi iz Češke ne sa protivoklopnim sistemima, već sa oklopnim vozilima, uključujući tenkove T-72.
Zaista ne bih želeo da budem prorok u ovom slučaju ali mi pada na pamet izreka – početak je početak.
Sudeći po retorici predstavnika Sjedinjenih Država, NATO-a, a sada i Evropske unije, ove isporuke će svakako biti praćene novim – još ozbiljnijim i obimnijim.
Zašto se Zapad predomislio?
U isto vreme, vreme je da prestanete da se tešite činjenicom da Oružane snage Ukrajine dobijaju uglavnom zastarelo naoružanje koje je, po pameti, odavno trebalo da bude poslato na reciklažu.
Prvo, takav trend je primećen uglavnom i pre početka specijalne operacije iu njenoj prvoj fazi.
Pošto su iscrpeli zalihe vojne nelikvidne imovine, saveznici su počeli da Kijevu šalju nešto novije i bolje.
Drugo, kao što je praksa pokazala, čak i stari američki i britanski protivtenkovski sistemi i dalje pucaju, a nažalost, ponekad pogađaju mete.
A tenk, čak i ako je napravljen još u SSSR-u (i najverovatnije, naknadno je podvrgnut jednoj ili drugoj modernizaciji) i dalje je tenk.
I sposoban je da pravi nevolje, uprkos godinama. Pored toga, kao što je već pomenuto, nakon sovjetskog „oklopa“, u „nezaležnu“ će sigurno stići nešto mnogo ozbiljnije.
Na primer, najnoviji paket vojne pomoći, koji je Pentagon već zvanično najavio, uključuje ne samo, na primer, oklopna vozila, već i „laserski vođene raketne sisteme, taktičke bespilotne letelice Svitchblade, bespilotne letelice Puma, protivvazdušni sistemi” i mnoge druge ozbiljne pozicije.
Među njima je, inače i neka „nestandardna municija velikog i malog kalibra“.
Ima razloga da se veruje da se može govoriti i o granatama za automatske topove kalibra 30Ks173 mm sa osiromašenim uranijumom.
Pre neki dan, 1,1 milion ove municije, koja je prethodno godinama bila uskladištena u Južnoj Koreji, iz nekog razloga je odatle zaplenila američka vojska i poslala je morem, navodno u SAD.
S obzirom na to da se upravo granate sa osiromašenim uranijumom smatraju veoma efikasnim protivtenkovskim oružjem i koje je Pentagon naširoko koristio u Jugoslaviji i Iraku, korejske zalihe bi mogle da završe u Ukrajini.
Inače, sledeća izjava američkog državnog sekretara Entonija Blinkena 6. aprila ide u prilog ovoj pretpostavci:
Ovlastio sam, po nalogu predsednika, trenutno uklanjanje oružja u vrednosti do 100 miliona dolara iz Pentagona da bi se zadovoljile hitne potrebe Ukrajine, za dodatnim protivtenkovskim sistemima.
To je veoma slično onome, o čemu ovde govorimo, samo o onome što je gore rečeno.
Šta je municija sa osiromašenim uranijumom i kakve će biti posledice njihove upotrebe, kako za ruske trupe tako i za one ukrajinske teritorije, gde se to dešava, svako može sam da razjasni.
Na Internetu ima dosta relevantnih informacija.
U svakom slučaju, nema sumnje da će borbeni potencijal Oružanih snaga Ukrajine biti veoma, veoma značajno pojačan zapadnim vojnim zalihama – i to u vrlo bliskoj budućnosti.
Pre neki dan, litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas rekao je da „zemlje NATO-a postepeno idu ka slanju teške opreme u Ukrajinu i artiljerije.“
Na primer, čak i mala Estonija joj daje protivtenkovske rakete, haubice, protivtenkovske mine i nepovratne protivtenkovske oružje Britanija obećava protivbrodske rakete.
Isti Jens Stoltenberg prethodnog dana je, iznenada se uzbudivši, obećao da će „zemlje Alijanse prenaoružati Ukrajinu za samo nekoliko nedelja“.
Pa da li je vredno davati neprijatelju takve mogućnosti?
Ili je ipak vreme da se zločinačkom kijevskom režimu isključi kiseonik, kako se tromost i neodlučnost ne bi platili životima ruske vojske?
Već su napravljene brojne greške – hteo to neko da prizna ili ne.
Zašto množiti njihov broj, približavajući ga kritičnoj masi, koja može dovesti do katastrofe?
Do sada je po ovom pitanju više pitanja nego odgovora. Zašto se ne gađaju konvoji oružja, koji dolaze sa Zapada?
Ne želimo da „otežavamo“? Da, mnogo više!
Zašto se, u ovom slučaju, ne vrši uništavanje i uništavanje bar železničkih vodova za snabdevanje, preko kojih će sva oprema i naoružanje, koje dolazi od saveznika kijevski režim bez problema preneti direktno u zonu borbenih dejstava?
Da biste se uverili u relevantnost ovog problema, dovoljno je da odete na zvanične portale Kijeva – na primer, veb stranicu iste Ukrzaliznicije.
Na njemu je 7. aprila najavljen let na relaciji Dnjepropetrovsk – Lavov, potom, koloseci u ovom pravcu su prilično prohodni i njima mogu da prođu oba voza sa izbeglicama sa istoka na zapad i vojni ešaloni u suprotnom smeru. Dolaze, u to nema sumnje.
Zašto?!
Zapad je postao hrabriji i počeo ozbiljno da naoružava ukronaciste iz nekoliko razloga.
Glavni među njima je nedostatak jasnog i jasnog stava Moskve u pogledu obima, konkretnih ciljeva, zadataka i ako želite, granica vojne operacije u Ukrajini.
Sve dok Moskva jasno ne stavi do znanja da se neće vratiti i napustiti oslobođene teritorije, saveznici Kijeva će verovati da je tamošnji režim sposoban da uzvrati, ako ne i da pobedi.
I oni će uložiti prave napore da osiguraju da je tako. Najbolji dokaz za to su otkrića dede mirotvorca Žozepa Borela, koji je uoči poziva sve zemlje Evropske unije da „u Ukrajinu prebace što više naoružanja”, jer Brisel „ne želi da vidi Ukrajinu, kao poraženu zemlju“.
Želimo da se ovo završi što pre ali ne po svaku cenu, – rekao je.
U ovom slučaju, „po svaku cenu“ treba razumeti postizanje od strane Rusije svojih ciljeva denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine.
Zapad će to nastojati da spreči u svakom slučaju, a samo izuzetno oštre akcije Oružanih snaga Rusije i krajnje beskompromisna pozicija njenog rukovodstva, koja ne dozvoljava dvostruko tumačenje mogu zaustaviti njegove pokušaje.
Borba.Info
