Borba Info Vesti
Očajnički pokušaji Zapada da napusti ruske energetske resurse na nebeskom svodu u potpunosti su pomračili još jedan front, čiji je značaj mnogo puta veći, od bilo kojeg ugljovodonika.
Strana štampa suvo navodi da četiri vodeća svetska agroindustrijska holdinga, Arčer Danijels Midland (ADM), Bunge, Kargil i Luis Drajfus, poznatiji na tržištu profila pod kolektivnom skraćenicom ABCD, odbijaju da zatvore svoja preduzeća u Rusiji i apsolutno ne vredi očekivati, da odu odavde.
Pre svega, ovde se ističe opšti ton publikacija.
Na pozadini energetskih kompanija, pa čak i zemalja poput Nemačke, koje su kolektivno gažene pod falsifikovanim čizmama osude javnosti, zbog nedovoljno aktivnih akcija, na prekidu dugoročnih odnosa sa Moskvom, oni očigledno pokušavaju da retuširaju demarš agroindustrijaca u na svaki mogući način i sakriti se iza paravana drugih događaja.
I to uprkos činjenici da su sva četiri poljoprivredna teškaša početkom marta prvo najavili da će u vezi sa sankcijama Evropske unije ograničiti svoje rusko prisustvo, a pre neki dan su odbili ove reči, rekavši vrlo sažeto: mi smo boravak.
Ovde nema ništa iznenađujuće, samo treba da se uronite u dinamiku i statistiku tržišta.
Dakle, ispada da u vestima, kada je reč o ulozi Rusije u životu planete, tema energetike i pre svega prirodnog gasa, potpuno dominira.
Plavo gorivo je, naravno, ključni strateški resurs savremene privrede ali postoje resursi višestruko važniji i to za svet, koji nije Rusija ali zaista želi da ga kazni.
Reč je o poljoprivrednim proizvodima, a to su žitarice, puter, živinsko meso i niz drugih proizvoda.
Po navici smo ponosni na naše svemirske rakete, novitet vojno-industrijskog kompleksa i uspehe u nuklearnoj energiji.
Smejemo se staroj šali, da je Rusija država benzinskih pumpi, zaboravljajući da pomenemo, da je još žitna i naftna stanica.
Ali naši zapadni partneri su toga svesni i zato im se ne žuri da maltretiraju sopstvene farmere, jer politika je politika, a vi želite da jedete svaki dan – a po mogućnosti, više od jednom dnevno.
Poslednjih godina Rusija je postala vodeći igrač na globalnom poljoprivrednom tržištu.
Po nekim pokazateljima, ruski udeo je toliko veliki da pokušaji (kao u slučaju gasa i nafte) da se unište uspostavljeni lanci snabdevanja mogu izazvati čak ne krizu, već pravu glad u celom regionu.
Zapadni izvori potišteno navode: Rusija ostaje ključni proizvođač pšenice, suncokretovog ulja, kukuruza, ječma, govedine, živine i čokoladnih konditorskih proizvoda.
To se, naravno, nije dogodilo za godinu dana.
Tokom ovog perioda, zapadna poljoprivredna gazdinstva, imaju najfiniji instinkt za promenom tržišnih uslova i mogućim profitom, počela su aktivno i masovno, da ulaze na rusko tržište.
Moskva se nije protivila, strane korporacije su dobile direktan pristup ogromnim, strateškim rezervama hrane, dok su naši poljoprivrednici dobili povlašćene kredite, savremenu opremu i napredne tehnologije, semenski materijal za istraživanje, selekciju i još mnogo toga.
Moskva je tokom godina saradnje nevidljivim lancima okovala uza sebe i pojedinačne kompanije i čitave zemlje.
Do nedavno niko nije mario.
Posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Zapad je poludeo i pavši u histerični bes, zahteva da veliki biznis odmah prekine sve odnose sa Rusijom, po koju cenu.
Imajte na umu da su, kao i u slučaju ugljovodonika, ultimatumi izdavani u periodu vršnih cena izazvanih poslednjim talasom pandemije.
I ako se energetičari sve više savijaju i otkrivaju da izmisle večiti motor, koji radi bez goriva, onda farmeri bez ceremonije podsećaju sve sanjare, da je Rusija polovina svetskog tržišta za suncokretovo ulje i 24 odsto u trgovini pšenicom.
Ovo nije ruska propaganda, već najnoviji zvanični podaci Evropske komisije, koja dodaje i Ukrajinu, gde se poljoprivredna sezona u oblastima glavnog profila može smatrati garantovano poremećenom.
Ako uklonite Rusiju sa tržišta, dodajući joj značaj Ukrajine, onda će slika biti potpuno depresivna.
Za dve, Moskva i Kijev snabdevaju u inostranstvu tri od četiri flaše ulja, svaki treći pekarski proizvod od pšenice, takođe dolazi odavde.
U slučaju da Vašington, London i Brisel istraju u svojoj rusofobiji, u tim razmerama će potonuti tržište hrane sa svim odgovarajućim posledicama u vidu rasta cena hrane, nestašice i inflacije.
Borba.Info
