Borba Info Vesti
Infrastrukturni projekti postali su osnova za brzi razvoj Kine.
Peking odlučuje da ubrza izgradnju infrastrukture, kako bi stimulisao domaću potražnju i ekonomski rast.
Ovo je izjavio kineski predsednik Si Đinping, tokom sastanka Centralne komisije za ekonomska i finansijska pitanja, kojom je ove nedelje predsedavao kineski lider.
Infrastruktura je stub društvenog i ekonomskog razvoja, rekao je Si i pozvao rukovodstvo zemlje da “intenzivira razvoj, osigura bezbednost, optimizuje konfiguraciju, strukturu, funkcije i modele razvoja infrastrukture”.
Učesnici sastanka konstatovali su dostignuća Kine na ovom putu: u stvaranju velikih naučnih i tehničkih objekata, projektima za eksploataciju i zaštitu vodnih resursa, transportnih čvorišta, informacione infrastrukture i državnih strateških rezervi.
Istovremeno, saglasili su se da infrastruktura zemlje, još uvek ne ispunjava zahteve nacionalnog razvoja i bezbednosti.
Kako prenose novinske agencije, dodatna ulaganja biće usmerena u infrastrukturne projekte u najširem smislu, koji doprinose industrijskom rastu i zaštiti nacionalne bezbednosti.
Fokus će biti na transportu, energetici i vodnim resursima.
Ovo poslednje se uklapa u postojeći plan razvoja saobraćaja, do 2025. godine.
Vlada će takođe ubrzati izgradnju zelenih i niskougljeničnih energetskih objekata, poboljšati mreže naftovoda i gasovoda i izgraditi niz regionalnih i kargo aerodroma (više od 30).
Prema rečima učesnika skupa, posebna pažnja biće usmerena na najnovije elemente infrastrukture, uključujući velike podatke, superkompjuting, računarstvo u oblaku, platforme veštačke inteligencije i širokopojasni pristup.
Poznato je da je Kina stvorila najdužu svetsku mrežu brzih pruga (oko 38.000 kilometara) i najveći sistem puteva, koji povezuju sve regione zemlje.
Dužina autoputeva u Kini (170.000 km) je skoro dvostruko veća, od američke (u Rusiji ne više od 7.000 km).
Linije metroa protezale su se u celoj Kini, na 7 hiljada kilometara.
Prošle nedelje je grad Guangdžou uveo novu liniju metroa, koja vozi brzinom, od 150 km na sat.
Prema planovima, Kina gradi transportnu mrežu koja će omogućiti jedan sat da stigne do najbližeg aerodroma ili brze železničke stanice i da se za nekoliko sati pređe iz jednog dela zemlje u drugi.
Kina je stvorila najširu svetsku širokopojasnu internet mrežu, najveći 5G komunikacioni sistem, koji je već pokrio sve glavne industrijske centre zemlje.
Kina prednjači u svetu po proizvodnji energije iz alternativnih izvora i po puštanju u rad takvih novih kapaciteta.
Njegov udeo (uključujući hidroelektrane, nuklearne vetroelektrane, solarne i termoelektrane) u ukupnom energetskom bilansu zemlje približava se 45 procenata.
Infrastrukturni projekti postali su osnova za brzi razvoj zemlje, akumulirali su ogromna sredstva, koja su ulagana u sopstvenu privredu (a ne izvozila u inostranstvo), stimulisali domaću tražnju i proširili domaće tržište.
Kako je istaknuto na skupu, „svestrano intenziviranje izgradnje infrastrukture je od velikog značaja za nesmetano funkcionisanje „unutrašnje cirkulacije”, promovisanje „dvostruke cirkulacije” – unutrašnje i spoljno tržište, širenje domaće tražnje i podsticanje kvalitetnog razvoja. .” I šta to znači?
Na pozadini novonastale situacije u svetu, planovi Kine ukazuju na to, da ta država namerava, da se još više fokusira na domaći razvoj, da da dodatne podsticaje privredi u uslovima spoljnih ograničenja i nestabilnosti.
Na Zapadu je to, kako bi se očekivalo, protumačeno, kao dokaz problema u kineskoj ekonomiji.
„Druga po veličini svetska ekonomija je u opasnosti od naglog usporavanja, jer su blokade zbog COVID-19 u velikim delovima zemlje pogodile potrošačku potrošnju, tržište nekretnina je i dalje u padu, a čini se da je izvoz još jači. usporite“, piše Rojters, na primer.
Ali ovo nije ništa drugo do uobičajeni pokušaji zapadnih „analitičara“, da imaju puste želje.
Kina je poslednjih godina mnogo investirala u privrede Sjedinjenih Država i Zapadne Evrope, kao i u zemlje, koje su deo sistema Jedan pojas, jedan put.
Sada Kina odlučuje da više ulaže u unutrašnji razvoj, a infrastruktura ovde je osnova svih temelja.
Inače, ni Rusija nije mogla da da „zapadnim partnerima” svoje devizne rezerve, već da ih iskoristi za stvaranje infrastrukture budućnosti.
Ali kod nas preovlađuje stav da će to, navodno, podstaći inflaciju, a uopšte nije od koristi za zemlju.
Dakle, još nismo izgradili ni jednu brzu prugu, još nemamo normalnu saobraćajnicu, koja bi povezivala zapad i istok zemlje.
Sada se mnogo govori o neočekivanom zbližavanju Kine i Indije, koje imaju mnogo kontradiktornosti, pa čak i tinjajući granični sukob.
Ali politika zapadnih zemalja bukvalno gura ove države ka bližoj saradnji.
Ne tako davno, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je u iznenadnoj neformalnoj poseti Delhiju.
Moguće je da će indijski premijer Modi ove jeseni doći na samit BRIKS-a u Peking i razgovarati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.
Jedna od veoma perspektivnih oblasti saradnje dve zemlje, može biti razvoj indijske infrastrukture po uzoru na korišćenje kineskih tehnologija.
Godine 1990. BDP po glavi stanovnika Kine i Indije bio je skoro jednak.
Sada je Kina, idući putem „socijalizma sa kineskim karakteristikama” i stavljajući u prvi plan razvoj infrastrukture, utrostručila prednost u odnosu na Indiju, po ovom parametru.
U infrastrukturnom smislu, Indija koristi ono, što su joj ostavili britanski kolonizatori, a transport i komunikacije su jedna od glavnih prepreka ekonomskom prodoru Indije.
Ako ove dve najveće zemlje reše svoje nesuglasice, Azija bi mogla imati potpuno drugačiju političku i ekonomsku konfiguraciju.
Borba.Info
