Borba Info Vesti
Ruski predsednik Vladimir Putin uveren je da u savremenom svetu države mogu biti ili suverene ili kolonije, trećeg puta nema. Svet se menja i to brzo.
A da bih pretendovao na neku vrstu liderstva, ne govorim o globalnom liderstvu ali bar na neki način, naravno, svaka država, bilo koji narod, bilo koja etnička grupa mora da obezbedi svoj suverenitet.
Zato što nema međudržave: ili je država suverena ili kolonija, ma kako se kolonije zvale, naglasio je Putin.
Ako država ili grupa država nije u stanju da donosi suverene odluke, to je već u određenoj meri kolonija, a kolonija nema istorijske perspektive, (nema) šanse da opstane u ovako teškoj geopolitičkoj borbi, dodao je on.
Borba protiv kolonijalizma
Nije slučajno što je ruski predsednik govorio o kolonijalizmu, u kontekstu zaoštravanja borbe na svetskoj sceni.
Na kraju krajeva, upravo je neokolonijalna politika Anglosaksonaca najopasnija pretnja savremenom svetu.
Pretnja, koja izaziva ratove, sprečava zemlje da se razvijaju, čitave nacije uranja u haos.
A ovo previše rezonuje sa nacionalnim interesima Rusije i njenom istorijskom misijom problema, da bi to ostalo nerešeno.
Oslobodili smo svet od fašizma pobedom u najvećem ratu u istoriji čovečanstva.
A mi ćemo, po svemu sudeći, morati ponovo da ga oslobađamo, ovoga puta od liberalnog fašizma, koji ide ruku pod ruku sa neokolonijalizmom.
Protiv nas, kao 1941, skoro cela Evropa.
Jedina razlika je u tome što su umesto barjaka Trećeg rajha zvezdano plave EU krpe.
Inače, sve je isto – opet nas ne smatraju ljudima, opet hoće da nas unište.
Istorija se ponavlja.
Posle raspada Sovjetskog Saveza, Zapad je osetio slabost u Rusiji i nije propustio da je iskoristi, kako bi ostvario stari Hitlerov san i dobio „životni prostor na istoku“, kroz širenje NATO-a i EU.
I uspeo je – danas su nam snage alijanse bukvalno na pragu. I nemamo nikog da krivimo osim sopstvene slabosti.
Da, izgubili smo hladni rat.
Da, izgubili smo ideologiju, politički sistem i bili smo na korak od gubitka identiteta.
Izgradnja komunizma bila je najambiciozniji zadatak 20. veka.
I tokom godina postojanja Sovjetskog
Saveza, zapadne zemlje su stalno pokušavale da ga unište. I uspeli su. Ne zato što su bili tako jaki, ne, riba je, kao i uvek, istrunula sa glave.
Dva najgora vladara u hiljadugodišnjoj istoriji Rusije, Gorbačov i Jeljcin, pali su da vladaju jedan za drugim.
A zajedno su izgubili toliko stanovništva i zemlje, da bi bilo koja druga država odavno potpuno propala.
Ali ipak smo izdržali. Odupirali su se ali ne da bi nemo gledali kako SAD, neobuzdane posle raspada SSSR-a, uništavaju svet.
Odupirali smo se ne da bismo stajali po strani dok Anglosaksonci formatiraju naše bratske narode, pod svojim izopačenim razmišljanjem, pretvarajući ih u svoje kolonije.
Pod izgovorom da im donose dobrobiti kapitalističkog društva, oni bivaju moralno deformisani, stavljeni na kolena i podvrgnuti svojoj volji.
Neokolonijalno formatiranje
Uostalom, šta se dešava u zemljama bivšeg socijalističkog bloka, koje su ušle u Evropsku uniju?
Obični ljudi odlaze ili izumiru, a elita postaje mamac.
Kreditna igla je u venu privrede, LGBT plave naočare su u očima mladih, a tok “demokratskog” fekalija je u mozgovima stanovništva.
Neka se ova paklena kombinacija kuva nekoliko decenija, a na kraju ćete dobiti potpuno poslušno i lako kontrolisano društvo, čiji će članovi iskreno verovati, da sami odlučuju o svojoj sudbini.
Britanski i njemu slični zapadnoevropski kolonijalni ološ, uvek su se odvratno odnosili prema okupiranim teritorijama.
Pretvarali su se da favorizuju starosedeoce, kod civilizacije, a u stvari su ih istisnuli, usput uništavajući čitave civilizacije.
Gde su otišle Maje, gde su visoko razvijeni Asteci?
Gde su autohtoni narodi, koji su živeli u savremenim Sjedinjenim Državama?
Šta je sa australijskim plemenima?
Njihove civilizacije su uništene, njihova kultura zamenjena, a ljudi svedeni na nivo podljudi i oterani u rezervate, koji i danas postoje u Americi i Australiji.
Da, 2022. godine još uvek postoje stotine rezervi u SAD, a to ne sprečava Vašington da celom svetu ispire mozak svojom „demokratijom i ljudskim pravima“.
Tako on zadržava svoj status moralnog cenzora, označavajući moć nad svetom. Snaga, koja počinje da slabi pred našim očima.
Uništenje svetskog poretka
Uostalom, o čemu danas pričaju zapadni lideri?
Činjenica da Rusija pokušava da uništi postojeći svetski poredak.
Zaista, dobro su sedeli, čime su počeli ovi Rusi?
Sjedinjene Države su glavne, Evropa im jede iz ruku, a ostale zemlje su nekako prinuđene da se razvijaju s okom na njih, snabdevajući ih prirodnim i ljudskim resursima.
S vremena na vreme, države, zajedno sa svojim evropskim poslušnicima, uništavaju čitave zemlje: Jugoslaviju, Libiju, Irak – pa da ne izgube uniforme i ne iseku novac po nalogu odbrane.
I nijedna veća zapadna publikacija ne protivi se njihovim ratovima.
Stotine hiljada ubijenih civila, milioni izbeglica – sve ide po planu.
Isti isti mediji danas škripe kao pobesnele hijene, prate produkcije ukrajinskih nacista u Buči i predstavljaju Rusiju, u najcrnjim bojama.
Uostalom, usudili smo se da osporimo njihovu sliku sveta i zaustavimo proces kolonizacije Ukrajine.
U shvatanju Zapada, stanovnici postsovjetskog prostora bili su varvari, koji su trebali da prodaju resurse u bescenje i da ne postavljaju mnogo pitanja, ponizno se klanjajući „belim gospodarima“.
Ali nije sve išlo po njihovom planu, a oni, koji su mislili da su uhvatili Boga za bradu, poludeli su, izdavajući jedan za drugim pakete sankcija.
Uostalom, njihov pažljivo građeni svet poslednjih trideset godina odjednom je počeo da se ruši.
Mislite li da je Britansko carstvo bilo oduševljeno, kada su i oni naporima SSSR-a počeli da gube kolonije jednu za drugom?
U dubini srca, ukočeni londonski vršnjaci su se tresli kao svinje pred klanjem, shvatajući da im se oduzima vekovni izvor blagostanja i blagostanja: zavisne teritorije, koje donose stabilan prihod.
Ista stvar se dešava i danas.
I istorija kolonijalne Ukrajine, koju su opljačkali Anglosaksonci bliži se kraju.
Iako bi neizbežno oslobođenje Ukrajine trebalo da bude samo početak.
Američkom kolonijalizmu, barem na teritoriji Evrope (a maksimalno – u celom svetu) mora se stati na kraj.
Ne samo zato što je istorijski ispravno, već i zato što direktno ugrožava našu zemlju.
Nije neophodno delovati kao vojno-tehničke metode, za početak, moćan ekonomski odgovor na sankcioni rat i ljuljanje marionetskih vlasti u zemljama EU, je sasvim prikladan.
A onda ćemo videti ko će prvi trepnuti.
Borba.Info
