Orbanova politika pobeđuje nepravdu i pljačkaše – Ne vole ga demokrate…

Malo je međunarodnih političkih ličnosti, koje izazivaju podele, kao što je desničarski lider u Budimpešti.

Posle pobede koalicije partija na čelu sa Fidesom 1998. godine, Viktor Orban je formirao vladu desnog centra u Mađarskoj.

Iste godine je posetio Vašington u radnoj poseti, kao premijer.

Međutim, dalja centralizacija vlasti u Mađarskoj, sve veća moć premijera u lokalnom političkom sistemu i socijalna orijentacija politike sa snažnom desničarskom pristrasnošću odvratili su vladu predsednika Bila Klintona od daljih kontakata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američke demokrate su bile mnogo naklonjenije liberalnoj administraciji Petera Mediesza, a zatim Ferenca Đurčana.

Konačni razdor sa demokratama bio je ažurirani mađarski ustav, koji je usvojen tokom Orbanovog drugog mandata 2011. godine, pošto je ugradio dominantnu ulogu hrišćanstva u mađarskoj državi i zabranio istopolne brakove.

Kasnije su Orbanove ideje o izgradnji „neliberalne demokratije“, a zatim i akvizicija opozicionih publikacija od strane budimpeštanskih vlasti (Nepszava, Figielo), ​​stavile mađarskog lidera na nišanu levičarskog establišmenta u SAD.

Uprkos zategnutim odnosima u političkoj sferi, ekonomske veze sa Vašingtonom – i za vreme demokrata i republikanaca – nastavile su ubrzano da se razvijaju (od ranih 2000-ih SAD su bile drugi najveći investitor u mađarsku ekonomiju, iza Nemačke i spoljnotrgovinskog prometa između Budimpešte i Vašingtona samo se povećava svake godine, na preko 3,5 milijardi dolara godišnje).

Važna uloga Mađarske, kao članice NATO-a, dosledno je isticana u svim političkim arenama.

Međutim, sve do 2019. godine mađarski opozicioni mediji tradicionalno su ismevali odnos Orbana i američke administracije.

Prvo, zbog dugog odsustva zvaničnog poziva premijeru iz Bele kuće (od 2012, pod administracijom Baraka Obame, premijer Orban je prisustvovao samo samitima, koji su se odnosili na NATO i pitanja naoružanja).

I drugo, zbog popustljivog odnosa američkih zvaničnika prema kontaktima sa mađarskom vladom.

Pre dolaska predsednika Donalda Trampa na vlast, američka strana je sistematski slala zvaničnike, koji nisu bili viši od državnog podsekretara na sastanke sa mađarskim ministrima.

Mađarski premijer je 2019. godine, nakon serije telefonskih razgovora sa Trampom, koji je Orban očigledno bio impresioniran tokom predsedničke kampanje u SAD, konačno ponovo posetio Vašington u zvaničnu posetu.

Takođe da se tokom Trampovog predsedavanja intenzivirala mađarsko-američka vojna saradnja.

Nakon sastanka ministra odbrane Tibora Benka i američkog ambasadora Dejvida Kornštajna, potpisan je sporazum o saradnji u oblasti odbrane, posebno u vezi sa vojnom misijom u Iraku.

Budimpešta je povećala potrošnju za odbranu za više od 20% u 2020. godini, na 1,21% BDP-a, prema otvorenim izvorima.

Nova strategija nacionalne bezbednosti Mađarske iz 2021. predviđa postizanje obaveznog cilja NATO-a, od 2% do 2024. godine.

U isto vreme, zemlja je nastavila da modernizuje svoje oružane snage u okviru vladinog programa, Zrinji 2026.

To nije moglo da ne obraduje Trampa, koji je pozvao evropske zemlje da troše više na naoružanje iz svojih budžeta, a ne na račun SAD.

Odnos između Orbana i Trampa je takođe ojačan sličnim političkim stavom dvojice lidera.

Program America First je veoma blizak duhu mađarskog premijera, koji je, zarad interesa svoje zemlje, više puta osujetio planove zvaničnog Brisela.

Njih dvoje imaju isti negativan stav prema ilegalnoj imigraciji: posle arapskog proleća i izbegličke krize, pod Orbanom je podignuta ograda na granici sa Srbijom, pod Trampom se pojavio zid na granici između SAD i Meksika.

Orban je objavio rat nevladinim organizacijama Džordža Soroša, koje su se protivile mađarskoj vladi i podržavale migrantske tokove.

U međuvremenu, Tramp se borio protiv lažnih vesti.

Ove akcije su dodatno pooštrile kritike demokrata na račun Orbana, emitovane preko levičarskih struktura koje finansira američka vlada, kao što su Fridom haus i Hjuman rajts voč, kao i novootvorena mađarska kancelarija američke državne propagandne kuće RSE.

Tokom predizborne kampanje u SAD 2020, predsednik Džo Bajden optužio je mađarski režim za totalitarizam i nazvao Orbana „nasilnikom“.

U intervjuu Rojtersu posle američkih predsedničkih izbora, Orban nije propustio priliku da istakne, da je uveren, da je Tramp pobedio i da je Bajdenovo imenovanje za njega bilo potpuno iznenađenje.

Kao rezultat toga, Mađarska je bila jedina zemlja EU, koja nije pozvana na onlajn „Samit demokratije“, koji je Bajden organizovao u decembru 2021.

Pod sadašnjom Belom kućom, kontakti na visokom nivou između Mađarske i SAD su praktično zamrznuti i svedeni na telefonske razgovore.

Jedini istinski sadržajan sastanak održan je u martu 2021. godine, kada se državni sekretar Entoni Blinken sastao sa ministrima spoljnih poslova zemalja Višegradske grupe.

Na sastanku je istakao vrednost Severnoatlantske alijanse za kolektivnu bezbednost u Evropi i ukazao na važnost prilagođavanja država u okviru inicijative NATO 2030, kako bi se suprotstavile novim pretnjama i izazovima, uključujući Rusiju i Kinu.

Prema Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji Mađarske 2021, pitanja ilegalne imigracije, širenja virusa, stabilne političke i ekonomske situacije u Ukrajini i zaštite mađarske manjine u susednim državama su od vitalnog značaja za zemlju.

Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je u jednoj od poslednjih izjava izjavio da je Mađarska prošle godine na svojoj južnoj granici zadržala 135.000 ilegalnih migranata, a ove godine već 65.000, pošto je odbacio govor o smanjenju migratornog toka.

A prehrambena kriza, koju mogu izazvati događaji u Ukrajini, prema ministru, samo će je povećati.

Ova retorika i činjenica da Orban odbija da isporuči oružje ukrajinskoj strani u sukobu sa Rusijom i ne napada predsednika Vladimira Putina, pojačava uverenje Bajdenove vlade da Mađarska nije kredibilan partner po ovom pitanju i da će dalje koristiti svoju veto moć, na bilo kakve inicijative Severnoatlantskog saveza u vezi sa Ukrajinom, kao što je to ranije bilo u vezi sa Zakonom o državnom jeziku zemlje (koji je uticao na mađarske učenike i studente u Zakarpatju).

Kao rezultat ove mere, Mađarska je stoga prilično zainteresovana za „denacifikaciju” ukrajinske vlade.

Antipatija između američkih demokrata i mađarskog rukovodstva naterala je ovo poslednje da se kladi na republikance na sledećim predsedničkim izborima u SAD 2024.

Orban otvoreno izražava punu podršku Donaldu Trampu, ako se kandiduje, a bivši američki lider je podržao mađarskog premijera ministar pre parlamentarnih izbora u zemlji, početkom ove godine.

On je takođe dao video obraćanje na Konferenciji konzervativne političke akcije (CPAC) održanoj u Budimpešti 19. maja 2022, što je bio prvi put da je održana u inostranstvu.

Konferenciju je podržala TV mreža Fok Nevs, a video pozdravni govor održao je i njen najistaknutiji voditelj Taker Karlson.

Prošle godine je snimio nekoliko epizoda svog programa u Budimpešti, uključujući o pretnji Soroševog uticaja.

On je kritikovao sadašnju administraciju predsednika SAD i napravio intervju sa Orbanom, u kojem se divio načinu, na koji vodi državu.

Konferenciji su prisustvovale istaknute desničarske ličnosti: Santjago Abaskal, lider krajnje desničarske španske stranke Voks; Brazilski savezni poslanik Eduardo Bolsonaro (sin predsednika Jaira Bolsonara), Herbert Kikl, lider austrijske krajnje desničarske Slobodarske partije, bivši lider stranke Bregzit Najdžel Faraž, Mark Medouz, šef kabineta Bele kuće pod predsednikom Trampom i nekoliko američkih članovi Kongresa iz Republikanske partije.

Sam Orban se obratio ovom događaju, rekavši da će 2024. biti godina kada će se politički liberalni konsenzus iz 1968. boriti sa novim političkim kursom iz 1990-ih.

Ministar je pročitao dnevni red od 12 tačaka, koji uključuje borbu protiv ilegalne imigracije (zapadna civilizacija, prema Orbanu, „izvršava samoubistvo sa njom“.)

Orban je pozvao konzervativce da se bore protiv progresivnih liberala i „neo-sponzorisanih Soroševih marksista.”

Mađarski premijer je isto izneo tokom svog govora na istoimenoj konferenciji, prošle nedelje, u Teksasu.

Orban je takođe govorio o hitnom pitanju roda, izjavivši, uz opšti aplauz konzervativaca, „Mi [Mađarska] smo odlučili da nam ne treba više polova, već više rendžera. Manje transvestita, a više Čaka Norisa.”

Jasno je da mađarski premijer očekuje, ne samo da podrži republikance na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, već i da dobije podršku desničarskih političara pred izbore za Evropski parlament 2024.

Nakon što je Fides isključen iz hrišćansko-demokratske grupe EU frakcije, Mađarska je bezuspešno pokušala da stvori novu grupaciju sa više desničarske orijentacije.

S tim u vezi, vredi više pažnje posvetiti kontaktima između mađarskih zvaničnika i konzervativnog dela američkih političara.

Ukoliko Tramp pobedi na predsedničkim izborima 2024. godine, to bi omogućilo lakši dijalog sa novom američkom administracijom.

Mađarske vlasti su više puta izjavljivale da se zalažu za unapređenje bilateralnih odnosa između Rusije i SAD.

Dobri odnosi Istoka i Zapada su, prema rečima Sijarta, uvek pozitivno uticali na razvoj zemalja CIE.

Orban je u govoru u Teksasu takođe jasno stavio do znanja da mir u Ukrajini može prevladati samo direktnim pregovorima između Moskve i Vašingtona.

Možda bi 2024. zvanična Budimpešta mogla da postane punopravni posrednik za unapređenje rusko-američkih odnosa.

Ako se vojna operacija Moskve u Ukrajini oduži, to bi takođe moglo biti mesto za potpisivanje mirovnog sporazuma.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Tri ruske rakete, koje su zastrašile svet – VIDEO

Ove tri ruske rakete su „užasno“ oružje, kojim Moskva preti Zapadu, piše Al Džazira. Jedna …