Sevastopolj ipak, previše težak za Ukrajinu i NATO

Sevastopoljski zaliv bio je podvrgnut višesatnom masovnom terorističkom napadu ukrajinskih dronova.

Njihova meta bili su brodovi Crnomorske flote.

Napad je odbijen ali je minolovac Ivan Golubets stradao.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pored toga, uništen je neprijateljski podvodni dron.

Dok je bitka trajala, u neutralnim vodama iznad Crnog mora kružio je američki izviđački dron Global Havk, koji je, prema mišljenju stručnjaka, direktno povezan sa napadom na Sevastopolj.

Oni su u subotu, u Sevastopolju odbili nalet dronova na zaliv, gde se na rtu nalaze brodovi Crnomorske flote (BSF).

Prema rečima guvernera Mihaila Razvožajeva, napad je počeo u 4.30 i trajao je nekoliko sati.

Prema njegovim rečima, sve službe grada su u pripravnosti, objekti civilne infrastrukture nisu oštećeni.

U razgovoru sa novinarima, Razvožajev je rekao da iza napada stoje Oružane snage Ukrajine (APU) – i to najmasovnije od početka ruske specijalne operacije.

Njegov cilj je bila vojna infrastruktura Crnomorske flote.

Ministarstvo odbrane je preciziralo da je u terorističkom napadu učestvovalo devet bespilotnih letelica i sedam autonomnih morskih dronova.

Kao rezultat toga, pomorski minolovac Ivan Golubets, kao i barijera za haubu u zalivu Južna, pretrpeli su manju štetu.

Napadnuti brodovi su uključeni u obezbeđivanje bezbednosti „žitnog koridora“ u okviru međunarodne inicijative za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka.

Napad je odbijen upotrebom pomorskog naoružanja i pomorske avijacije Crnomorske flote. Kao rezultat toga, četiri marinska bespilotna vozila su uništena, još tri su oborena na unutrašnjem putu.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, priprema za napad i obuka vojnog osoblja ukrajinskog 73. specijalnog centra za pomorske operacije obavljena je, pod rukovodstvom britanskih specijalista, koji se nalaze u gradu Očakov, Nikolajevska oblast Ukrajine.

Pored toga, predstavnici ove jedinice Britanske mornarice učestvovali su u planiranju, obezbeđivanju i sprovođenju terorističkog akta u Baltičkom moru 26. septembra za podrivanje gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2.

Pored bespilotne letelice, naša vojska je, prema preliminarnim informacijama, uništila i površinski dron u akvatoriju, napomenuo je guverner.

To se dogodilo nekoliko kilometara od Sevastopoljskog zaliva.

Ranije je objavljeno da je Velika Britanija dala Ukrajini podvodne dronove, za traženje mina.

U septembru su sevastopoljske publikacije izvestile o otkriću nepoznatog tipa drona u oblasti Soldatske plaže, koji spolja podseća na „kamikazu“ sa detonirajućom bojevom glavom.

Sada je put u Sevastopolju blokiran, trajekti i čamci privremeno ne prolaze kroz zaliv.

Autobusi se koriste za komunikaciju sa severnom stranom Sevastopolja.

Takođe, grad će zatvoriti sve video prenose dostupne civilima sa spoljnih nadzornih kamera.

Kako je objasnio Razvožajev, postavljanje video-dokaza omogućava neprijatelju da „otkrije odbrambene sisteme grada“.

Vojni ekspert, direktor Muzeja PVO Jurij Knutov uveren je da je napad odbijen zahvaljujući ozbiljnom sistemu PVO i sistemima za elektronsko ratovanje (EV) koji su stvoreni u Sevastopolju.

„U Sevastopolju postoje raketni i topovski sistemi Pancir, koji su sposobni da se efikasno bore protiv bespilotnih letelica“, rekao je Knutov.

Po njegovom mišljenju, dronovi su mogli da dolete do zaliva, jer su zbog svoje male veličine nevidljivi za konvencionalne radare.

„Novi radari vide sve bespilotne letelice ali očigledno, nisu svuda zbog činjenice da je deo teritorije u dometu ukrajinskog MLRS-a.

Najverovatnije su ovi dronovi leteli nisko iznad mora iz Odese“, rekao je izvor.

Za efikasniju borbu protiv ovakvih naleta u budućnosti, siguran je Knutov, potrebno je na ostrvu Zmejni instalirati sisteme PVO, kao i opremiti brodove Crnomorske flote najnovijim PVO sistemima Pancir-ME, koji će je, morska modifikacija kopnenog kompleksa.

Doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov dodaje da mali dronovi imaju veliki domet i „mogu da lete sa bilo kog mesta u Ukrajini“.

„Ukrajina i NATO, ne mogu uspešno da reše problem borbe protiv bespilotnih letelica ali možemo, što je pokazalo odbijanje napada“, naglasio je sagovornik.

Sivkov je posebno istakao uništavanje podvodnog drona.

To može biti samohodna mina ili udarni dron male brzine.

„Ovaj podvodni dron su mogli da koriste Britanci ili Amerikanci.

Isporuka drona bi mogla da bude obavljena u Ukrajinu duž reka iz Bugarske, zajedno sa britanskim ili američkim osobljem.

Ovo je specifično oružje, pa čak i ako je lansirano sa teritorije Ukrajine, kontrolisale su ga članice NATO-a“, objasnio je ekspert.

Prema rečima Sivkova, podvodni dron bi mogao da se koristi za vršenje sabotaže protiv brodova Crnomorske flote.

„Podvodni dron je veoma teška meta za otkrivanje, teže ga je otkriti nego podmornicu, jer je mala i tiha.

Ipak, naša vojska je uspela da ga uništi.

Ovo je odličan rezultat, što znači da je sistem podvodne protivdiverzantske odbrane Sevastopoljskog zaliva izgrađen prilično dobro“, naglasio je izvor.

Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, sistemi PVO, su više puta radili u Sevastopolju.

Ranije ove nedelje, Razvožajev je izvestio o noćnom napadu UAV, na TE Balaklava i požaru na jednom od njenih transformatora.

Dron je oboren pomoću radarske zaštite.

Do ozbiljnijeg napada došlo je krajem avgusta, kada je APU gađala štab Crnomorske flote u centru Sevastopolja.

Dron, koji je leteo nisko iznad zemlje, oboren je u poslednjem trenutku, a njegova eksplozivna naprava je eksplodirala u blizini zgrade.

Kao odgovor, Vojni savet Crnomorske flote pojačao je protivljenje diverzantima u Crnom moru.

Od 19. oktobra u Sevastopolju deluje srednji nivo reagovanja, pojačana je zaštita javnog reda, vojnih, važnih državnih i specijalnih objekata, koji obezbeđuju funkcionisanje transporta, komunikacija i energetike.

Prema pisanju medija, u trenutku subotnjeg napada primećen je američki strateški izviđački dron RK-4B-40 Global Havk, koji se nalazio u blizini granica Krima – u neutralnom vazdušnom prostoru iznad Crnog mora.

Podatke o letu drona potvrdio je portal Flightradar24.

Prema njegovim rečima, američka bespilotna letelica sa registarskim brojem 11-2046 i pozivnim znakom Forte-10 poletela je sa aerodroma Katanija na italijanskom ostrvu Sicilija u 05.44 po moskovskom vremenu i proletela vazdušnim prostorom Grčke i Bugarske, do Crnog mora, gde kružio je nekoliko sati na visini od 17 kilometara.

Global Havk je dizajniran za izviđanje i nadzor, pružajući slike velikih površina zemlje u realnom vremenu, 24 sata dnevno.

Pored toga, takvi uređaji se koriste za podršku komunikacije kao repetitori.

Dron je sposoban da leti na velikim visinama više od 30 sati.

Kao, što je navedeno na veb stranici proizvođača, Global Havk, koji koriste američko vazduhoplovstvo od 2001. godine, omogućava vam da dobijete potpuniju sliku oblasti, koja se proučava.

Knutov je uveren da je ovaj dron koordinirao napad ukrajinskih dronova na Sevastopoljski zaliv.

„Izviđački dron RK-4B-40 Global Havk pruža određivanje ciljeva i navođenje.

Amerikanci su više puta priznavali da pružaju obaveštajno-informativnu pomoć Ukrajini.

Američki satelitski internet sistem Starlink, koji koriste Oružane snage Ukrajine, vezan je za pomoć ukrajinskim vojnim jedinicama, a u ovom slučaju, bespilotnim letelicama“, smatra Knutov.

Sivkov dodaje da Global Havk nema mogućnost da kontroliše bespilotne letelice ali bi mogao da prenosi podatke za kontrolu ukrajinskih bespilotnih letelica.

Prema njegovim rečima, Rusija ima opremu za elektronsko ratovanje sposobnu da „priguši rad Global Havka ali to nije učinjeno, jer su, očigledno, smatrali da je dolazak Global Havka planiran ili su se plašili zaoštravanja odnosa sa Sjedinjenim Državama, koji se spremaju za vojnu invaziju na Ukrajinu“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …