BANKE U SRBIJI ČEKA GAŠENJE!

Bankarski sistem Srbije ali rekao bih i Evrope, ovu krizu koja je došla izvan ekonomske sfere dočekao je neuporedivo stabilnije u odnosu na situaciju od pre nešto više od 10 godina.

Drugi dan Kopaonik biznis foruma obeležio je panel “Uticaj kovida 19 na bankarski sektor i perspektive”, namenjen predstavnicima finansijskog sektora.

Bankarski sektor ima značajnu ulogu u oporavku različitih grana privrede na repu krize izazvane pandemijom, međutim, malo se analizira uticaj ove situacije na sveukupno poslovanje banaka širom sveta.

O ovoj temi razgovarali smo sa Darkom Popovićem, članom Izvršnog odbora Banca Intesa, predstavnikom vodeće banke u našoj zemlji, koga smo zamolili da nam kaže nešto više o uticaju krize na bankarski sektor i poslovanje banaka, kao i o digitalizaciji bankarskog sistema kao jednom od glavnih trendova, posebno u periodu pandemije.

Koliko je kriza uticala na bilanse uspeha banaka u kontekstu rastućih očekivanja klijenata, posebno izraženih u doba covid-19 krize, a koliko je doprinela rekalibraciji budućih poslovnih planova?

Bankarski sistem Srbije ali rekao bih i Evrope, ovu krizu koja je došla izvan ekonomske sfere dočekao je neuporedivo stabilnije u odnosu na situaciju od pre nešto više od 10 godina.

Dugogodišnji rad regulatora i banaka zaslužan je za to što su banke krizu dočekale izuzetno spremne u pogledu visine kapitala, odnosno kapitalne adekvatnosti, kvaliteta portfolija, visokih pokazatelja likvidnosti, ali i značajnog razduživanja pre svega korporativnih klijenata u odnosu na stanje pre prethodne krize, a zatim i nivoa digitalizacije svojih usluga, što se pokazalo izuzetno važnim u smislu kontinuiteta poslovanja.

Sasvim sigurno je da je brza i sveobuhvatna reakcija regulatora i Vlade dovela je do ublažavanja negativnih posledica krize.

Međutim, kojom brzinom će se bankarski sektor vratiti u stanje pre pandemije zavisi kada će pandemija u najvećoj meri zaista biti okončana i koji će biti konačni efekti na ekonomiju i zaposlenost, to jest kakav će biti ukupan uticaj na bilanse uspeha banaka i kakva je dalja perspektiva rasta bankarskog poslovanja.

Kada govorimo o Srbiji važno je, pre svega pratiti šta se dešava u bankarskom sektoru EU, jer je neizostavna činjenica da su njene članice vlasnici više od 80% bankarske aktive Srbije.

Povratak na pre-covid stanje svakako neće biti jednostavan i zbog izazova dodatnog smanjenja kamatnih stopa, ali i činjenice da će se budući prihodi i troškovi temeljiti na izmeni poslovnog modela, a ne na organskom rastu.

U tom kontekstu je evropska perspektiva važna, jer će obim daljih investicija neophodnih za transformaciju poslovanja bankarskog sektora svakako dobrim delom zavisiti od ostvarenih rezultata, ali i daljih investicija koje mogu učiniti naš bankarski sektor još kvalitetnijim.

Tempo konsolidacije banaka na našem tržištu u prethodnom periodu pokazao je spremnost evropskih bankarskih grupacija da pojačaju svoje prisustvo u Srbiji.

Ovaj aspekt je od značaja jer je domaće tržište i dalje suboptimalno, u smislu da i dalje postoji značajan prostor za konsolidaciju koja bi vodila daljoj optimizaciji poslovanja, profitabilnosti i sposobnosti da se investira.

U Srbiji 10 najvećih banaka ostvaruje čak 93% ukupnog profita, te je trend koncentracije profitabilnosti poslovanja svake godine sve izraženiji i više nego ikada pokazuje da značajan broj banaka neće uspeti da opstane na tržištu sa sadašnjim modelom poslovanja.

Za promenu modela su potrebna ozbiljna sredstva te je zaista više nego racionalno očekivanje da će se u periodu od narednih nekoliko godina taj dugo spominjani proces konsolidacije i završiti.

Konsolidacija kao tema je aktivna još od 2010. godine i samo je još jedan od pokazatelja da se u bankarstvu promene ne dešavaju tako brzo kao što mnogi očekuju.

Svakodnevno se priča o digitalnoj transformaciji bankarskog sektora, međutim, postavlja se – pitanje da li su banke spremne da naprave suštinski zaokret u svojim strateškim orijentacijama i preoblikuju svoje planove u narednih 5 godina?

Iako odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan, rekao bih svakako da se ne postavlja pitanje da li su banke spremne, već u kom periodu su spremne i sposobne da tu transformaciju izvedu.

Činjenica je svakako da će banke koje uspeju ranije da završe digitalnu tranformaciju biti među tržišnim pobednicima, i to važi kako za Srbiju tako i za svako drugo tržište.

Ako se vratimo na prethodno pitanje i temu konsolidacije i prisetimo se bankarskih panela sa KBF od pre deset godina, većina kolega je veoma logično predviđala značajnu konsolidaciju i povećanje efikasnosti sistema za period od 5 godina.

Kao što smo videli, predviđanje je bilo dobro, ali su te sistemske promene uzele znatno više vremena.

Međutim, značajna promena biznis modela je proces koji je kompleksniji od konsolidacije, pa do momenta u kome će efekti modernih tehnologija imati vidan uticaj kako na klijente u smislu doživljaja banke, tako i na bilanse banaka, proći će ipak nešto više od pet godina podrazumevajući da se već radi na tome.

Kada kažemo efekti tehnologija koje su već u upotrebi kod big tech kompanija, referiše se na aktivnosti koje izlaze iz okvira digitalizacije postojećih procesa na čemu svakako sada radi velika većina banaka, što znači da je klijentima u digitalnom obliku na raspolaganju sve ono što su pre toga radili u poslovnici.

Međutim, neophodno je da banke iskoriste pun potencijal tehnologije i to pre svega oslanjajući se na napredno korišćenje podataka koji su danas možda najveća vrednost koju banke imaju.

Nekada su to bili poslovna mreža ili klijenti i oslanjanje na relativno nisku učestalost menjanja banke, dok su danas u vreme PSD2 regulative koja postavlja temelje jedinstvenog sistema novčanih transakcija, to podaci i sposobnost kreiranja dodatne vrednosti od podataka.

Međutim, kako bi se ostvario puni potencijal podataka, neophodan je između ostalog, holistički pristup na nivou banke kao celine koji podrazumeva implementaciju infrastrukture relevantne da sve podatke procesuira u realnom vremenu, konsolidaciju podataka na jedinstvenoj platformi, i veoma striktan i uređen data management proces.

Finalno, neophodna je izmena kulture unutar samih organizacija, što iskustveno znamo da nije proces koji se može desiti tokom jedne ili dve godine.

Izmenu kulture je neophodno sprovesti kroz organizaciju i način rada na projektima kako bi time to market bio značajno skraćen uprkos regulatornoj kompleksnosti.

U pomenutom okruženju, HR politike će se zasnivati na novoj paradigmi, jer onaj ko je u postojećem biznis modelu bio najvažnija karika možda to neće biti u novom modelu.

Sve navedene aktivnosti između ostalog imaju za cilj da bankama omoguće zadovoljenje očekivanja klijenata koji živeći okruženi tehnološkim kompanijama već imaju ista očekivanja od banaka.

To svakako znači i da se očekuje da će banke svojim klijentima nuditi, u skladu sa njihovim potrebama, i proizvode i usluge izvan sveta bankarstva kroz različite oblike partnerstava sa trećim licima gde upravo kvalitetno i real time upravljanje podacima može svim stranama da donese korist.

B92

Check Also

NAJVEĆI TORNADO, U POSLEDNJIH VIŠE OD 10 GODINA, POGODIO CENTAR GRADA U KINI! – VIDEO

Najmanje dve osobe poginule su dok je tornado prolazio kroz selo u gradu Baoding, na …