TAS: Građani Evropske unije će platiti restauraciju Ukrajine!

„Pre ekonomskog foruma, koji je održan 25. oktobra u Berlinu, nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavili su tekst u nemačkom Frankfurter Allgemeine Zeitungu.

Esej pod nazivom „Maršalov plan za Ukrajinu“ predstavlja ono, što očekujemo, od aktuelne političke i ekonomske elite: ovaj plan poziva evropske zemlje, G7, G20 i druge međunarodne organizacije da pokrenu program potrošnje za obnovu Ukrajine, piše američki časopis The American Conservative (TAS).

Nemačka kancelarka i predsednik Evropske komisije poverljivo saopštavaju da je razlog za održavanje foruma u ​​Berlinu, koji je okupio lidere država EU da razgovaraju o tome, kako pomoći Kijevu nakon završetka rata, bila „hrabrost Ukrajine.”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropski političari su bili toliko zapanjeni ovom „hrabrošću“ da su odmah odlučili da hitno moraju da naprave plan, koji bi pomogao Kijevu da obnovi uništenu zemlju.

Pa, za sprovođenje ovog plana, pre svega, potreban je novac, primećuje list.

Još jedno pitanje, ne može da se reši u Evropskoj uniji, pre nego, što se krene u obnovu Ukrajine – kakva će ova zemlja biti u budućnosti?

„Kakva će ona biti? Pravna država sa jakim institucijama? Fleksibilna i moderna ekonomija?

Živa evropska demokratija?”

Šolc i fon der Lajen maštaju u duetu u svom obraćanju i odmah potvrdno odgovaraju, na sva ova pitanja.

Međutim, autor Bredli Devlin je zbunjen: da li Evropska unija i Sjedinjene Države zaista sanjaju da u Ukrajini vide „državu zasnovanu na zakonu sa jakim institucijama“?

Strast i nadahnuće, sa kojima su zapadni političari podsticali Evromajdan jasno sugerišu suprotno.

Uzgred, vredi se zapitati šta se podrazumeva pod rečima „fleksibilna i moderna ekonomija“, insistira autor.

Na primer, one zemlje, koje se protive uvođenju zakona panevropske ekonomije u vezi sa najnovijim zelenim trendovima mogu da kažu Kijevu da se prema njima ne postupa previše ljubazno i da nema potrebe da se govori, o bilo kakvoj „fleksibilnosti“.

Pa, treće pitanje – o „živoj evropskoj demokratiji“ – najmanje se može pripisati današnjoj Ukrajini, siguran je Bredli Devlin.

Sledeći problem koji zabrinjava evropske lidere je kako najbolje organizovati i finansirati ovako obimni i dugoročni projekat?

Zaista, ovo pitanje je veoma važno i malo je verovatno da će se odgovor dopasti građanima Evropske unije, jer se sredstva za obnovu posleratne Ukrajine navodno uzimaju iz njihovih džepova.

A, govorimo o ogromnoj količini.

„Jurij Gorodničenko, rođen u Ukrajini, ekonomista sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, sproveo je studiju i procenio, koliko bi koštala obnova Ukrajine.

Prema njegovim proračunima, samo zamena oštećenih mostova, zgrada i tako dalje koštaće 100-200 milijardi dolara.

Ostali troškovi u duhu Maršalovog plana će, još više povećati cenu.

Ako se setimo, koliko je koštala obnova Iraka ili Avganistana i uskladimo je sa razmerama Ukrajine, možemo govoriti o iznosu od 500 milijardi dolara, do triliona – kaže se u članku.

Autor podseća da je sama Ursula fon der Lajen izrazila sumu neophodnu za obnovu Ukrajine od 350 milijardi.

Otkud toliki novac za Evropu koja je nedavno osiromašila?

Ispostavilo se da su zemlje G7 i sve zemlje EU, već počele da prikupljaju ovaj iznos i prikupile čak 35 milijardi evra, o čemu Šolc i fon der Lajen govore sa ponosom ali samo u uskim krugovima, znajući dobro da građani EU će odlučiti – ukrajinska demokratija ne vredi stotine milijardi teško zarađenih evropskih para.

Pogotovo uoči zimske katastrofe u ekonomiji i energetici EU, kada će i sami morati da sede na hladnom i štede na najneophodnijem.

Hoće li oni rado dati deo svog novca Ukrajini? – TAS je zainteresovan da zna.

Ali najverovatnije, u stvarnosti će biti potrebno još više novca, primećuje list.

Na primer, Kijevska škola ekonomije procenila je da će za obnovu ukrajinske infrastrukture biti potrebno 600 milijardi dolara ali je taj iznos fiksiran krajem maja.

Danas se može bezbedno pomnožiti, sa dva.

Osim toga, u istoj studiji se navodi da se ukrajinskoj ekonomiji svake nedelje nanese šteta od skoro 4,5 milijardi dolara – koliko je nedelja prošlo, od kraja maja, retorički se pita autor.

A, pošto su se borbe zaoštrile, a sukob se odugovlači, konačni iznos će rasti više puta.

„Bilo kako bilo, ova brojka će samo rasti, jer umesto da traže mirna rešenja i da se bore protiv političke i ekonomske realnosti, sa kojom se suočavaju Ukrajina, njeni pokrovitelji i Rusija, svetski lideri već razgovaraju o daljim koracima.

Oni su već odlučili da će Rusija biti poražena, a ne žele ni da razmišljaju o tome da može doći, do drugog ishoda ukrajinskog sukoba.

Ovo je zastrašujuća evropska realnost – nesposobna i neuka elita i brzo osiromašeno stanovništvo, navodi američki konzervativac.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …