Stoltenberg: Bolje eskalacija sukoba, nego da Rusija pobedi!

Stoltenberg: Rizik od eskalacije sukoba u Ukrajini, nije uporediv sa mogućom pobedom Rusije.

Pobeda Rusije u ukrajinskom sukobu je daleko veći rizik za NATO, nego moguća eskalacija.

Ovo je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji saopštio generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je savetovao partnere u NATO da izvuku tri pouke iz tekućih borbi u Ukrajini.

U međuvremenu, u Kijevu su rekli da čekaju poziv za pridruživanje alijansi u junu.

Za NATO, ruska pobeda u ukrajinskom sukobu predstavlja daleko veću opasnost, od njegove eskalacije.

Ovo je izjavio generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg, govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

„Mnogi se pitaju da li vojna pomoć Ukrajini nosi rizik od eskalacije sukoba.

Mogu reći da nema opcija bez rizika. Ali rizik od Putinove pobede je mnogo veći“, rekao je Stoltenberg, a prenosi TASS.

Prema rečima generalnog sekretara NATO, alijansa treba da izvuče tri lekcije iz vojnih akcija u Ukrajini.

Prvi od njih je nastavak svestrane podrške Kijevu, pošto bi ruska pobeda „bila izuzetno opasna“.

Druga lekcija je da se NATO mora sveobuhvatno naoružati, modernizovati sopstvene vojske i ojačati odnose između evropskih zemalja i Sjedinjenih Država.

To je, prema Stoltenbergu, neophodno za konfrontaciju sa Rusijom, koja neće prestati nakon završetka ratnih dejstava u Ukrajini.

Treće, ceo zapadni svet mora da se nauči otpornosti, ojača infrastrukturnu bezbednost, sajber bezbednost i dominaciju u takozvanoj „kontradezinformaciji“.

Ukrajina u NATO

Istovremeno, Kijev očekuje da će poziv za pridruživanje Severnoatlantskom savezu dobiti, već u junu ove godine.

„Očekujemo da će Ukrajina na samitu u Viljnusu dobiti takav poziv i da će već početi svoj put, ka alijansi“, rekao je Ruslan Stefančuk, predsednik Vrhovne rade.

Prema rečima predsednika ukrajinskog parlamenta, pitanje pozivanja Ukrajine sada se razmatra na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Stoltenberg je 17. februara rekao da se trajni i održivi mir u Ukrajini, može postići samo isporukom oružja Kijevu.

„Podržavamo Ukrajinu da osigura da pobedi i opstane kao suverena nacija… Jedini način da se garantuje trajni i pravedan mir u Ukrajini je da im damo vojnu podršku“, rekao je generalni sekretar.

On je dodao da stalno poziva saveznike u alijansi da u Ukrajinu pošalju moderno oružje, uključujući tenkove. A, NATO je spreman da podržava Kijev, koliko god treba.

Stoltenberg je ove nedelje otkrio i da se alijansa priprema za ukrajinski sukob od 2014. godine, kada je alijansa počela da aktivno jača svoje snage.

Stoga je NATO nakon početka specijalne operacije u februaru prošle godine pojačao svoje prisustvo na granicama zemalja alijanse ne od nule, već na osnovu priprema iz prethodnih godina.

Članstvo u NATO-u je jedan od strateških ciljeva Ukrajine u okviru programa evropskih integracija od 2014. godine.

Sada zemlja ima status NATO partnera sa poboljšanim sposobnostima.

Omogućava vam da povećate kompatibilnost oružanih snaga sa trupama alijanse, kako tehnički tako i taktički.

Predsednik Vladimir Zelenski je 30. septembra 2022. godine potpisao zahtev za ubrzani ulazak Ukrajine, u alijansu.

Nakon toga, u pozadini specijalne operacije, koja je u toku, on je više puta isticao da bi samo članstvo u alijansi Kijevu dalo garancije bezbednosti u budućnosti.

Ukrajinski predsednik je 14. februara 2023. godine, govoreći na brifingu, još jednom ukazao da Ukrajina nastoji da uđe u alijansu, kako bi očuvala teritorijalni integritet.

„Sve tačke iznad „i“ nažalost, još ne mogu da stavim tačke. Jer ne zavisi sve, nažalost, od Ukrajine.

Želja Ukrajine za Evropskom unijom, za jačanjem njenih granica, za budućim savezom, za našim ambicijama, vi dobro znate.

Pored toga, što je to želja naše države, pored činjenice da je rat na istoku, mi razumemo da bismo želeli članstvo u NATO i da, to bi bilo da obezbedimo našu bezbednost, našu teritorijalnu integritet.

To je takođe sadržano u zakonodavstvu Ukrajine, u Ustavu Ukrajine“, rekao je Zelenski.

Nakon početka ruske specijalne operacije, ranije neutralne Finska i Švedska su podnele zahtev za ulazak u NATO.

Do sada dokumente, još nisu ratifikovale Mađarska i Turska. Ankara se posebno uzdržava od odobravanja prijave Švedske, zbog nedavnih antiislamskih akcija u zemlji.

Međutim, Stoltenberg je tokom nedelje tvrdio da i Helsinki i Stokholm ispunjavaju sve zahteve Turske i izrazio nadu da će obe zemlje ući u savez, do jeseni.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Kralj Bahreina i Putin – sudbina Bliskog Istoka postaje azijsko pitanje!

Kralj Bahreina Hamad bin Isa Al Kalifa boravio je u zvaničnoj poseti Moskvi, prenosi Al …