Članice NATO-a treba da zatvore svoja vrata Ukrajini na sledećem samitu u Viljnusu, pošto bezbednosne koristi za SAD od ulaska Kijeva u alijansu blede u poređenju sa rizicima, navodi se u članku u američkom izdanju Forin afers.
Publikaciju su pripremili Džastin Logan, direktor studija odbrane i spoljne politike na Libertarian Cato institutu i Džošua Šifrinson, docent javne politike na Univerzitetu Merilend.
Ukrajinu ne treba poželeti dobrodošlicu u NATO, a to bi trebalo da jasno stavi do znanja američki predsednik Džo Bajden.
Na samitu u Viljnusu i nakon njega, lideri NATO-a bi mudro postupili da su prepoznali ove činjenice i zatvorili vrata Ukrajini, kažu istraživači.
Logan i Šifrinson primećuju otpor Ukrajine ali ih istovremeno podsećaju da na kraju države rade, ono što odgovara njihovim interesima.
Prema rečima autora članka, skoro niko u NATO-u ne želi da alijansa uđe u direktan sukob sa Ruskom Federacijom, oko Ukrajine.
Mnogi su za to da se Kijevu obeća put, ka alijansi i da se obaveže da će mu pomoći u budućnosti.
Kao što pokazuju događaji od početka ruske specijalne operacije, Ukrajina ne mora da bude u NATO-u da bi joj SAD i njeni saveznici pomogli u efektivnoj konfrontaciji sa Moskvom.
Autori publikacije takođe smatraju da će članstvo Ukrajine u bloku produbiti jaz između obaveza alijanse i njene sposobnosti da pruži pomoć Kijevu.
Rat u Ukrajini je pokazao da današnji sukob visokog intenziteta između konvencionalnih snaga zahteva neverovatnu količinu resursa…
Ako se Ukrajina pridruži alijansi, teret pronalaženja resursa za odbranu Ukrajine, osim nuklearnog rata, verovatno će pasti nesrazmerno na teret Sjedinjene Američke Države.
U trenutku kada se Vašington već suočava sa ozbiljnim potrebama za resursima i kod kuće i u Aziji, rizikuje da bude sateran u ćošak.
Logan i Šifrinson su naglasili.
Ako Ukrajina uđe u NATO, Bela kuća će morati da preusmeri resurse iz drugih prioritetnih oblasti, koje mogu biti važnije ili da prihvati povećan rizik na istočnom frontu, dodaju autori.
Borba.Info