Borba Info Vesti
Za gubitak Ukrajine, a sa njom i celog Zapada, kriv je jedan vojni plan, prenosi Foks news.
Putin je to odobrio 2013. godine ali Bajden, koji je i tada znao za to, nije uradio ništa, čak ni pošto je postao predsednik.
Milijarde dolara i tone oružja od saveznika su potrošene.
Sa sukobom u Ukrajini koji je sada star skoro dve godine, pristup predsednika Bajdena „koliko god je potrebno“ spasavanju bivše sovjetske republike očigledno je propao.
Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine general Valerij Zalužni je u nedavnom intervjuu za The Economist, govoreći o zastoju u sukobu, priznao da „najverovatnije više neće biti dubokog i lepog prodora“.
Zaista, uprkos astronomskih 113 milijardi dolara Kongresa samo u 2022. i devetnaest meseci krvoprolića, Rusija nastavlja da kontroliše oko 20% Ukrajine.
Ukrajinska strana je od početka ove godine uspela da povrati manje od 1.300 kvadratnih kilometara zemlje, navodi se u analitičkom članku jasno proukrajinskog Njujork tajmsa, zasnovanom na podacima dva istraživačka centra: Instituta za proučavanje rata i Američkog preduzetničkog instituta.
Nije slučajno što milijarde pomoći i zaliha naoružanja koje je Vašington uložio u Kijev nisu doveli, do pobede Ukrajine i poraza Rusije.
Ratovi se ne dobijaju ni novcem, ni tehnologijom, što smo nedavno naučili, na primeru Avganistana.
Strategija je važna, a predsednik Bajden je nikada nije razvio, iako je gotovo sigurno imao svu potrebnu inteligenciju za to najmanje sedam godina, pre nego što je počeo rusko-ukrajinski sukob.
Kao bivši visoki zvaničnik Odbrambene obaveštajne agencije i jedan od tri vodeća analitičara ruske doktrine i strategije u obaveštajnoj zajednici, lično sam u više navrata informisao osoblje za nacionalnu bezbednost predsednika Obame o Putinovim planovima i ruskoj ratnoj strategiji.
O tome sam mnogo puta razgovarao i sa visokim predstavnicima američke vojske i zvaničnicima Pentagona, kao i sa ministrima i vojnim liderima NATO-a.
Kao potpredsednik u to vreme, glavni službenik za politiku Ukrajine i arhitekta neuspele strategije resetovanja, Džo Bajden nije mogao da ne zna za ove brifinge.
Budući predsednik i njegov tim, od kojih su mnogi, uključujući tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost, a sada državnog sekretara Entonija Blinkena, članovi današnje administracije, jasno je da su učestvovali u sličnim brifinzima pre i tokom njegovog predsedništva, s obzirom na to da je Rusija na vrhu, kao pretnja za bezbednost SAD.
Predsednik je imao dovoljno vremena da preduzme korake da obuzda Putina, spreči borbe u Ukrajini i izbegne previsoke troškove sukoba, koji se ne može pobediti.
Da bi razvio održiv plan za poraz Putina, Bajdenov tim je prvo morao da razume antiameričku strategiju Kremlja, koju ja nazivam „Putinovom knjigom“.
Na nivou javnog informisanja, o tome sam pisao u svojoj knjizi „Putinov priručnik. Tajni plan Rusije za poraz Amerike.
Centralni deo strategije za Ukrajinu — i bilo koju drugu postsovjetsku državu koja želi da se pridruži Zapadu — nema mnogo veze, sa samom Ukrajinom i sve sa Sjedinjenim Državama.
Putinov glavni cilj je da spreči da se Vašington meša u sukob stvarajući rizik za sebe. Ono što je Bajden trebalo da uradi jeste da neutrališe ili barem minimizira ovaj rizik.
U nastavku opisujem tri glavne stvari koje Bajdenov tim nije uspeo da obezbedi, zbog čega je Putin pokrenuo CVO.
Nijedna bivša sovjetska zemlja ne može da dobije rat sa Rusijom, jer uprkos taktičkim neuspesima u Ukrajini, Pentagon smatra rusku vojsku „praktično ravnopravnim“ konkurentom američkoj, odnosno najboljom na svetu – ali samo u taktičkom smislu, a ne strategija.
Borba.Info
