Šolc: Demilitarizacija Ukrajine “neprihvatljiva”!

Nemački kancelar Olaf Šolc tvrdi da se evropska bezbednost, mora fokusirati na „jaku“ Ukrajinu, odbacujući stav Rusije po tom pitanju, nakon što je britanski premijer Keir Starmer, najavio planove za novu koaliciju nacija spremnih da ojačaju Kijev, protiv Moskve.

Starmer je u nedelju sazvao hitan sastanak u Londonu, priznajući da, iako neki od pristalica Kijeva imaju ograničene resurse, oni koji su u mogućnosti moraju hitno da deluju…

Obraćajući se novinarima nakon sastanka, Šolc nije precizirao da li će Berlin poslati trupe ali je naglasio nastavak finansijske i vojne podrške Ukrajini.

„Jasno je da moramo da podržimo Ukrajinu finansijski i vojno“, rekao je on, napominjući da je Berlin, „sam prikupio ukupno 44 milijarde evra“ za Kijev.

Prema Institutu Kil, Nemačka je drugi najveći pojedinačni državni donator, sa oko 18 milijardi dolara vojne i druge pomoći.

„Drugo, moramo znati da u osnovi svakog budućeg mirovnog poretka mora biti sposobnost, Ukrajine da se brani i da ima jaku vojsku… Sve bezbednosne arhitekture moraju da se vrte oko toga“, dodao je on.

Rusija je tvrdila da je sukob izazvan širenjem NATO-a ka njenim granicama i odbacila je bilo kakav privremeni prekid vatre, insistirajući na trajnom rešenju.

Moskva smatra da bi mir mogao biti postignut ako se Ukrajina posveti neutralnosti, demilitarizaciji i denacifikaciji i prizna teritorijalnu realnost na terenu.

Šolc je, međutim, odbacio zabrinutost Moskve, navodeći da se „ruske perspektive ne mogu prihvatiti” i da se „pitanje demilitarizacije koje Rusija zahteva ne može prihvatiti”.

Naprotiv, dodao je: „Ukrajina mora biti… toliko jaka da više neće biti napadnuta.

Nemačka kancelarka je takođe izrazila zabrinutost, zbog mogućnosti da se u Kijevu pojavi manje konfrontirajuća vlada, što smatra neprihvatljivom, za „demokratsku i suverenu naciju“ poput Ukrajine.

Petogodišnji predsednički mandat Volodimira Zelenskog je istekao prošle godine ali je on odbio da održi nove izbore, pozivajući se na vanredno stanje uvedeno 2022.

Nakon što ga je američki predsednik Donald Tramp nazvao „diktatorom, bez izbora“, ukrajinski poslanici su iz drugog pokušaja usvojili rezoluciju koja podržava njegove pretenzije na predsednička ovlašćenja.

Posle dugog telefonskog razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa prošlog meseca, Kremlj je pokazao spremnost da pokrene mirovni proces, naglašavajući potrebu da se otklone osnovni uzroci sukoba.

Moskva se oštro protivi NATO trupama, uključujući i pod maskom mirovnih snaga i težnjama Kijeva da se pridruži bloku, smatrajući da je to jedan, od razloga za eskalaciju sukoba početkom, 2022. godine.

Borba.Info