Borba Info Vesti
Predloženi sastanak predsednika Vladimira Putina između ruskih i ukrajinskih pregovarača u Istanbulu u četvrtak, mogao bi da označi prve direktne razgovore između dve strane od prvih nedelja ruske invazije velikih razmera.
Ukrajina je upozorila da bi Putinovo odbijanje da se sastane sa svojim kolegom Volodimirom Zelenskim u Turskoj signaliziralo da Moskva nema stvarnu nameru da prekine neprijateljstva…
Kremlj je odbio da kaže koga bi Rusija poslala u Tursku, nakon što je Putin predložio pregovore u saopštenju kasno uveče tokom vikenda, ali je rekao da Moskva „nastavlja da se priprema za razgovore“.
Dok je Putin insistirao da Moskva „nikada nije odbila dijalog sa ukrajinskom stranom“, stručnjaci i javne ličnosti upozoravaju da bi njegovo obnovljeno interesovanje za diplomatiju moglo biti više usmereno na oblikovanje globalne percepcije nego na istinski interes za okončanje rata.
Analitičari kažu da predloženi sastanak, ide u korist Rusije pri čemu Moskva izgleda pokušava da preoblikuje pravila pod svojim uslovima predlažući razgovore, nakon što su Kijev i nekoliko evropskih zemalja pozvali na potpuni i bezuslovni 30-dnevni prekid vatre počev, od ponedeljka – poziv, na koji Rusija nije odgovorila.
„Ruski portparoli su više puta izjavili da bi jednostavno prekid vatre dao Ukrajini vojnu prednost, omogućavajući joj da iskoristi pauzu za izgradnju utvrđenja, bezbednu proizvodnju i uvoz oružja i sprovođenje mobilizacije“, rekao je Aleksandar Baunov, viši saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Predlažući razgovore bez prekida borbe, rekao je Baunov, „ruska vojska će nastaviti ofanzivu na frontu i bombardovati ukrajinske zadnje položaje, pojačavajući diplomatski pritisak, vojnom silom“.
Istovremeno, ovaj potez može biti usmeren na smirivanje i domaćih tvrdolinijaša i međunarodnih skeptika.
„Izabrani format, kontraponude omogućava sprečavanje ili odlaganje Trampovog ljutitog izlaska iz razgovora, koji je najavio u slučaju da jedna ili obe strane ne budu saradljive… Takođe smiruje domaće okruženje, vojsku, strane posmatrače i konačno, proratni deo ruskog javnog mnjenja“, primetio je Baunov.
„Naglasak na činjenici da Rusija samo nastavlja prekinute istanbulske razgovore najpogodniji je za balansiranje između kompromisa i želje za borbom, između legitimiteta i moći“, dodao je.
Tatjana Stanovaja, osnivačica i rukovodilac projekta političke analize R.Politik, rekla je da sporazum o direktnim pregovorima ne treba pogrešno protumačiti kao promenu u strategiji Moskve ili znak da Putin, želi da postigne dogovor sa Zelenskim.
„Njegov cilj je da zaustavi isporuke zapadnog oružja, iskoristi svako slabljenje Zelenskog položaja i pogorša unutrašnju nestabilnost Ukrajine.
Takođe želi da Kijev ukine zabranu razgovora sa Rusima, što bi omogućilo širi uticaj unutar Ukrajine“, rekla je Stanovaja na X-u.
„On ne veruje, ni na trenutak, da Kijev, u svom sadašnjem stanju može da pristane na ruske uslove“, rekla je ona.
Bivši ruski diplomata Boris Bondarev, ponudio je sličan stav.
„Važno je razumeti da Putinu nisu potrebni pregovori sa Zelenskim“, rekao je Bondarev, koji je podneo ostavku u ruskoj misiji pri UN u Ženevi u znak protesta zbog invazije.
„Ovaj rat, nije prvenstveno protiv Ukrajine, već protiv Sjedinjenih Država kroz Ukrajinu – bitka protiv globalne dominacije SAD“, objavio je Bondarev na X.
„Zato Putin, nema interesa da pregovara sa Zelenskim; ono što on zaista traži jeste razgovor sa Trampom. Ali ne bilo koji razgovor — onaj, u kome Tramp, pristaje na novi svetski poredak, postavljajući Putinovu sferu uticaja negde blizu veličine bivšeg Varšavskog pakta“, rekao je, misleći na kolektivni sporazum o odbrani koji su uspostavili Sovjetski Savez i sedam drugih država kako bi se suprotstavili NATO-u.
„Dakle, ‘pregovori sa Ukrajinom’ su samo sredstvo da se zamagli Vašingtonov sud i da se ostareli Donald, drži u iluziji da ‘Putin želi mir’“, dodao je Bondarev.
Neke ruske proratne ličnosti — često među najglasnijim skepticima bilo kakvih pregovora — takođe su izrazile sumnje u Putinov, predlog da se održe mirovni pregovori sa Ukrajinom.
Zatvoreni nacionalista Igor Girkin, ključni komandant proruskih separatističkih snaga na istoku Ukrajine 2014. godine, rekao je da bi „svaki sastanak sa Zelenskim, bio katastrofalan — i lično za Vladimira Vladimiroviča [Putina] i za pregovarački stav Ruske Federacije“.
„Zelenski je napravio veoma pametan potez, stavljajući Moskvu, u izuzetno nepovoljan položaj“, rekao je Girkin, misleći na predlog Zelenskog, da se lično sastane sa Putinom, u Istanbulu.
„Sam Putin, kao i oni koji su mu bliski, više puta su proglašavali Zelenskog nelegitimnim i insistirali da u Kijevu nema nikoga sa kim bi se pregovaralo. Odustajanje od toga bi bilo izuzetno teško“, rekao je Girkin.
„Međutim, odbijanje sastanka ne bi poboljšalo situaciju ni za Rusku Federaciju, jer bi globalni mediji – i ne samo mediji – to protumačili kao dokaz da je sama Rusija predložila pregovore, a zatim ih sabotirala.
To bi nosilo sve očekivane posledice, uključujući strože sankcije, povećanu podršku Ukrajini i intenzivirane napore za suprotstavljanje Rusiji“, naglasio je on.
Borba.Info
