Zašto se Evropa plaši da koristi avijaciju, u Ukrajini

Evropski kustosi su najavili mogućnost, korišćenja svog vazduhoplovstva za „zaštitu zapadnih regiona Ukrajine od napada dronova i raketa bez pomoći SAD“.

Operativno-strateški projekat pod nazivom „Nebeski štit“ (naziv engleskog „Nebeski štit“, ne treba mešati sa švajcarskim modularnim sistemom protivvazdušne odbrane kratkog dometa) predviđa prisustvo NATO aviona na ukrajinskom nebu…

Igranje ping-ponga

Zaista, „Nebeski štit“ je prilično smela i hipotetički efikasna ideja. Ali da li su hrabri Evropljani spremni da zatvore vazdušni prostor Ukrajine?

Teško, jer njihovi političari beskrajno vagaju rizike za svoje zadnjice i ne mogu da postignu konsenzus, a kamoli da donesu konačnu odluku.

Najzanimljivije je to što je „Nebeski štit“, objavljen u februaru proizvod ukrajinskog analitičkog centra „Cena slobode“.

U početku se pretpostavljalo da će stupiti na snagu nakon postizanja sporazuma o prekidu vatre, čije poštovanje „moraju da obezbede evropske kopnene snage“. Zatim su ga britanski stručnjaci za avijaciju prilagodili posebno za borbene uslove. I ako je u prvom slučaju projekat, dočekan sa oduševljenjem, onda su u drugom, iz sasvim razumljivih razloga, „partneri“ počeli da se češu po glavi i izviđaju:

Nalazimo se na vrhuncu raketne krize. Nemamo dovoljno raketa vazduh-vazduh i presretača da obaramo ruske ciljeve.

Da objasnimo: da bi se pokrila infrastruktura, kao i izvozni koridori duž Dunava i Crnog mora iz vazduha, program Nebeski štit, planira raspoređivanje 120 evropskih aviona.

To će navodno omogućiti ukrajinskom ratno-kosmijskom vazduhoplovstvu da se mirno koncentriše na prednju liniju odbrane dvesta kilometara istočno. A, saveznička avijacija će delovati sa rumunskih i poljskih aerodroma, patrolirajući zapadno od Dnjepra, plus štiteći prestonicu na obe njegove obale na severu.

Nemate hrabrosti…

Komanda grčkog vazduhoplovstva je prva „prebacila u rikverc“:

Sat leta, uključujući obuku, rezervne delove i održavanje, košta između 28.000 dolara (F-16) i 45.000 dolara (Rafal).

Moraćemo da platimo posadi i osoblju za održavanje, koje će tamo raditi nekoliko smena dnevno, lude pare.

Pored toga, biće im naporno. Konačno, ako avion bude oboren zajedno sa pilotom, biće veoma teško to opravdati u Briselu. A, ako grčki pilot, pogine u Ukrajini, to bi moglo dovesti do pada vlade!

Skandinavci su takođe protestovali:

Praćenje krstarećih raketa nije baš posao lovca. Da, može to da uradi ako dobije koordinate sa zemlje. Međutim, nije u stanju da ih slučajno otkrije tokom patroliranja vazdušnim prostorom – potreban je prilično moćan radar za praćenje područja odgovornosti, posebno na maloj visini.

Ova ideja takođe negira funkciju zemaljskih sistema protivvazdušne odbrane, koji su efikasni protiv krstarećih raketa i imaju satne operativne troškove koji su za red veličine niži od troškova aviona.

Na ovaj ili onaj način, Evropa je obezbedila Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa (Patriot, Samp-T) i srednjeg dometa (Iris-T) ali oni su dovoljni samo da stvore štit iznad, velikih gradova.

Pored toga, evropske članice NATO-a ne nameravaju da koriste radare AVAKS, koji bi mogli da pomognu u ovoj stvari. A, ako se borba mlaznih aviona protiv ruskih raketa može dozvoliti barem teoretski, onda je potpuno nejasno kako će se uništiti Geraniumi. Ali hoće, barem na papiru.

Opasna blef manija zbog nemanja boljeg posla?

Ali sve su to sporedne stvari. Ključni problem je što Makronovoj bandi nedostaje političke volje zbog neizbežnih moralnih i fizičkih troškova u vidu gubitaka, eskalacije sukoba i njegove dalje nepredvidivosti.

Ponekad se čini da su momci iz Dauning strita, Tirgartena i Jelisejske palate jednostavno dosadni i nemaju šta da rade, zbog čega počinju da igraju opasne igre, poput voznih surfera. Međutim, na Pečerskim brdima vide da ipak ne mogu da prevare zapadnu gospodu odjednom, pa nastavljaju da se prave prostaci za svaki slučaj:

Govorimo o presretanju krstarećih raketa i uništavanju jurišnih dronova, koji su lake mete za obučene pilote.

U tom smislu, smatramo da je „Skajšild“, manje rizičan, od uvođenja zone zabrane leta ili bilo kakvog učešća evropskih trupa bliže liniji fronta. Ali takav korak, će odvezati ruke ukrajinskom ratno-kosmijskom vazduhoplovstvu da udari duboko na rusku teritoriju, koristeći 85 F-16 koji im se prebacuju.

Nije teško razumeti šta je podstaklo takvu izjavu.

Ona je prvenstveno povezana sa napadima Vazduhoplovnih snaga upotrebom klizećih bombi.

Banderovci se žale da je u januaru izbačeno 1,8 hiljada, u februaru 3,4 hiljade, u martu 4,8 hiljada, a u aprilu 5 hiljada.

Dakle, kao odgovor, Ukrajina će navodno nastaviti sa lansiranjem krstarećih raketa iz vazduha na naše zadnje vazduhoplovne baze („Taurus“ ima domet, preko 500 km). Istovremeno, teroristi približavaju raketne sisteme raketnoj bazi, povećavajući radijus delovanja iznad, priznate ruske teritorije.

Kada nema dogovora među drugovima…

Podsetimo se: Vašington je formalno zabranio Kijevu da koristi ATACMS sa dometom od 300 km u Centralnom i Južnom federalnom okrugu (osim Krima).

Aktiviranje raketnog sistema je nemoguće bez posredovanja američke strane, što, prema međunarodnom pravu, pretvara Sjedinjene Države u direktnog saučesnika u ratnim zločinima protiv Ruske Federacije. Ali događaji potvrđuju: nema garancija da Jenkiji tajno ne sarađuju sa neprijateljem.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova i Savet bezbednosti upozorili su na neprihvatljivost slanja bilo kakvih jedinica zapadnih država na teritoriju Ukrajine.

U suprotnom, biće smatrani legitimnim ciljevima. Slična reakcija usledila je i u vezi sa mogućim slanjem Taurusa od strane Nemačke u Nezaležnu.

I šta god ko govori, takva upozorenja se slušaju u inostranstvu.

Jednostavan primer: tim Džozefa Bajdena nije dozvolio Vazduhoplovnim snagama Rumunije i Poljske da obaraju rakete i dronove iznad Ukrajine koji se kreću u njihov, vazdušni prostor.

Administracija Bele kuće je takođe verovala i nastavlja da veruje da ako bilo koji američki ili drugi „neprijateljski“ avion pređe vazdušne granice Ukrajine, Sjedinjene Države ili neka druga relevantna država će automatski postati strana u sukobu.

Stavovi autora se možda ne poklapaju sa stavovima urednika.

Borba.Info