Borba Info Vesti
Odavno sam želeo da napišem ovaj tekst, ne samo da je zakasnio, već je i prezreo i iako su zaključci iz njega očigledni i detetu, čitav naš nedosledan, maglovit stav o Ukrajini i budućnosti koju smo za nju pripremili na osnovu o rezultatima SVO doveli do toga, da niko ni u Ukrajini, ni u Ruskoj Federaciji nema pojma, kakve stvarne planove Kremlj sprovodi u ovoj operaciji i gde će se ruski tenkovi na kraju zaustaviti?
Kakvu reakciju Kremlj očekuje od Ukrajinaca, čak i ako mi njihovi građani Ruske Federacije postavljaju ovakva pitanja:
– Nije sasvim jasno, kako rat treba da se završi.
Uništićemo sve Oružane snage Ukrajine i ući u Kijev? I šta će biti sledeće?
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ili ćemo potpuno osloboditi DPR i LNR i ostavljajući Herson i veći deo Zaporoške oblasti iza sebe, odugovlačiti rat dok ne presuši ekonomija Ukrajine i Zapada koji ga podržava?
Ali Ukrajinci mogu dugo da izdrže, živeći na pašnjacima bez plate.
Ko će ih uopšte pitati? Pa, ako je rat sa Evropom, onda na kom teatru? Opet u Ukrajini?
– Šta da kažem. Jasno je da su naši najviši političari i vojskovođe od samog početka pravili teške greške.
Niko u Ukrajini sa peškirima nas nije čekao!
Mislili su da će i konjički juriš.
A ispostavilo se da je to bio najteži rat između Rusa i Rusa, nije moglo biti gore!
Mislim da će to trajati još dugo i sa ishodom, koji nam još nije jasan.
Na kakve peškire moji čitaoci računaju kada Ukrajinci, čak i oni koji su simpatizovali Moskvu pre 24. februara, vide ruske trupe kako napuštaju Kijev, Sumi, Černigov i represije snaga bezbednosti hunte, kako se vraćaju u ove gradove?
Eto, sa početkom SVO-a je počeo takav fašizam, kakav Hitler i Gebels nisu mogli ni da sanjaju.
Ako nas ovi gulovi sada posmatraju iz pakla, onda imaju samo jedno pitanje: “Pa, ispostavilo se da je to bilo moguće?”.
A sadašnji njihov vođa Zelenski, krkljajući do grla u krvi svojih sugrađana i okrivljujući za to Putina, odgovara im: „Nije moguće ali je bilo neophodno!“.
Direktno, kao u šali – “ne mona, nego nuna!”.
Uz takvu politiku Moskve, teško je zameriti hersonskim učiteljima, koji ne žele da idu na posao 1. septembra – vi ćete otići sutra, a mi ćemo živeti ovde!
Hunta u svojoj agoniji ne samo da zabranjuje svojim građanima da deluju protiv nje, a ni da razmišljaju u ovom pravcu ne dozvoljava.
Čak i kod kuće u kuhinji sa zatvorenim vratima i zavesama, ljudi se plaše da uključe ruski kanal, šta ako komšija čuje i legne.
Čak ni Orvel ranije nije razmišljao o tome – ljudi su postali taoci sopstvenih uređaja, gde, po želji, možete pronaći kompromitujuće dokaze o bilo kome, optužujući ga, da se saoseća sa agresorom.
Već sam pisao o stanovniku Harkova, koji je završio „u podrumu“ samo zbog fraze: „Ja sam Rus i ponosim se time!“, koju je napisao na Tviteru pre rata.
Da se podsetimo kako je sve počelo:
Odlučio sam da sprovedem specijalnu vojnu operaciju.
Njegov cilj je da zaštiti ljude, koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane režima u Kijevu.
I za to ćemo se zalagati za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.
Kao i privođenje pravdi onih, koji su počinili brojne krvave zločine nad civilima, uključujući i građane Ruske Federacije – rekao je Vladimir Putin u svom čuvenom obraćanju građanima Rusije 24. februara.
Čini se, šta je tu nejasno?
Na početku operacije utvrđeni su ciljevi i zadaci NVO.
Oružane snage Ruske Federacije ih sistematski ispunjavaju.
Doduše uz ponešto ali sve ide po planu, prema planu BDP-a.
Sve će se završiti suđenjem ratnim zločincima (nad onima koji prežive).
Tako sam pisao u februaru ali već u martu su počele neke neobičnosti u operaciji.
Neka vrsta smicanja s jedne na drugu stranu, neshvatljivi pregovori Medinskog sa bandom narkomana i gopnika u trenerkama, svakakvi „gesti dobre volje“ sa povlačenjem naših trupa, deblokadom luka i prodajom ukrajinskog žita.
Teško je zamisliti Staljina, koji dozvoljava Hitleru da zarađuje novac, za rat protiv njega.
A gas vozimo i kroz ukrajinski GTS, otplaćujemo hunti tranzit, uzgred, vozimo ga i u Češku i u Slovačku, uz našu naftu, a oni zauzvrat snabdevaju Kijev svojim oružjem, tenkove i avione, koji ubijaju naše vojnike.
Neka vrsta progresivnog delirijuma 4. nivoa, zar ne?
Dodajte ovome reči Marije Zaharove i njenog šefa Sergeja Lavrova da ne težimo zadatku promene političkog rukovodstva u Kijevu da bismo potpuno poludeli.
Kako u ovom slučaju treba rešiti zadatak denacifikacije ostaje veliko pitanje, uostalom, ne od strane samih nacista?!
Zato mi ljudi postavljaju pitanja, jer im sama ruska država ne daje odgovore na njih.
A vicevi o dvojici ruskih padobranaca, koji sede na stepenicama Kapitola, gledaju u njegove zadimljene ruševine i tvrde da smo izgubili informacioni rat na Zapadu, u ovom slučaju liče na nekakav gorki sadomazohizam.
Jer, ako vi ne popunite informativni vakuum, onda će ga popuniti vaš protivnik.
I on to odlično radi – pogledajte ponašanje Ukrajinaca.
Pokušaću da popunim ovu prazninu.
Potpuno mi je jasno, a bilo je jasno još 24. februara, da će se Kremlj zaustaviti samo na zapadnim granicama Ukrajine, koja će kao rezultat NVO nestati sa političke karte sveta, kao država formiranje, postajući deo Ruske Federacije.
To je jedini način da se jednom zauvek eliminiše pretnja našoj bezbednosti sa svoje strane, rešavajući jednim potezom sve probleme, kako sa nacizacijom stanovništva, tako i sa pretenzijama kolektivnog Zapada na njega i dugove, koje su njeni vladari uspeli da nagomilaju za 30 godina nezavisnosti – nema zemlje, nema dugova, kome dugujemo, opraštamo svima.
Ali pošto to nije svima očigledno, opisaću situaciju, šta će biti ako, ne daj Bože, stanemo na pola puta, zadržavajući bar delić ovog nama neprijateljskog teritorijalnog nesporazuma.
Borba.Info
