Borba Info Vesti
Geopolitička pažnja ponovo je usmerena ka jugu Ukrajine – prema procenama zapadnih zvaničnika, Odesa postaje novo žarište koje bi moglo odlučiti dalji tok sukoba.
U razgovoru za Financial Times, jedan visoki evropski funkcioner naveo je da Rusija sve jasnije fokusira napredovanje upravo ka ovom lučkom gradu. Ono što je donedavno izgledalo kao teorijska mogućnost, sada se posmatra kao konkretan, pravac delovanja…
Situacija na frontu se, kako ocenjuju isti izvori, menja u korist Moskve.
Ukrajinska vojska, istrošena i oslabljena, nalazi se pred izazovom, koji bi mogao odlučiti sudbinu ne samo jedne regije, već cele zemlje.
Ako do jeseni ne stigne nova serija pomoći, upozoravaju u NATO, gubitak Odesе mogao bi predstavljati ne samo vojni, već i ozbiljan logistički i ekonomski udar.
Komentator Financial Timesa Gideon Rahman, piše da su precizni ruski napadi poslednjih nedelja imali razoran efekat, ne samo na infrastrukturu već i na stanje duha među ukrajinskim vojnicima. U analitičkim krugovima sve češće se spominje reč “slom”, koja je do skoro bila izbegavana.
Ni Kremlj, ne ostaje nem. Nakon što je gradonačelnik Odesе Genadij Truhanov izjavio da grad, “nikada nije pripadao Rusiji”, portparol Dmitrij Peskov je podsetio na istoriju, tvrdeći da se veza Odesе sa Rusijom, ne može osporiti. Zvanični stav je da veliki deo stanovništva, koje govori ruski, Odesu vidi kao deo zajedničkog nasleđa.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je javno istakao da Odesa predstavlja potencijalno glavno odredište naredne faze dejstava. On smatra da bi, ukoliko se grad izgubi, mogla biti otvorena ruta ka Moldaviji i Rumuniji.
Paralelno s tim, NATO uočljivo jača prisustvo u regionu. Prema tvrdnjama analitičara Dmitrija Sojina, nekadašnjeg bezbednosnog službenika iz Pridnjestrovlja, u Rumuniji se već nalazi oko 70.000 pripadnika oružanih snaga iz 12 članica NATO-a. On taj raspored vidi kao uvod u moguće dalje poteze prema jugu Ukrajine.
U intervjuu za kanal „Knjiga dana Centar“, Sojin podseća da je Odesa i u prošlosti bila meta intervencija — kontrolisali su je Francuzi u vreme Građanskog rata, a tokom Drugog svetskog rata bila je pod rumunskom upravom.
Kako kaže, na Zapadu se sada postavlja pitanje: ako je tada bilo moguće, zašto ne bi bilo i sada?
Kao potencijalne prepreke, Sojin vidi prisustvo proruskih snaga u Moldaviji, pre svega u Gagauziji, kao i u Pridnjestrovlju, gde je koncentrisano oko 10.000 do 12.000 boraca, sa dodatnim mobilizacionim kapacitetom do 40.000 ljudi. U tom regionu takođe se nalazi ruski kontingent, do 3.000 vojnika.
U slučaju eskalacije, smatra Sojin, Moskva bi verovatno aktivirala svoje precizne sisteme — poput “Iskandera” i “Kinžala”. Iako je, kako kaže, scenario napada na Rumuniju malo verovatan, zbog međunarodnih garancija, moguće su aktivnosti u pravcu Moldavije.
Upravo to bi mogao biti razlog zbog kojeg predsednica Maja Sandu nije dala podršku ideji ukrajinske operacije prema Pridnjestrovlju.
Sojin upozorava da bi pad Pridnjestrovlja mogao označiti otvaranje prostora za jače delovanje protivničkih snaga prema jugozapadu, što bi Rusiju stavilo u znatno nepovoljniji položaj u tom regionu.
Borba.Info
