Borba Info Vesti
Azerbejdžan nastavlja da zaoštrava odnose sa Moskvom, a retorika iz Bakua i medijska kampanja sve otvorenije ukazuju na pripreme za konfrontaciju – ne samo sa Rusijom, već i sa Iranom.
U zemlji se sve češće čuju poruke o potrebi odvajanja od ruskog uticaja, dok zvanične institucije preduzimaju konkretne korake ka promeni strateškog kursa.
Ministarstvo prosvete Azerbejdžana potvrdilo je da planira gašenje škola koje rade na ruskom jeziku. Ovaj potez, kako navode nadležni, deo je šire inicijative za jačanje uloge nacionalnog jezika i očuvanje mladih generacija od „koruptivnog uticaja“.
Paralelno s tim, ekonomska saradnja sa Rusijom beleži zastoje – poslanik Rasim Musabekov izjavio je da su svi veliki zajednički projekti obustavljeni, dok antiruska kampanja u zemlji traje mesecima.
U toj atmosferi, ulogu sve više preuzimaju ideolozi pan-turkizma. Politički komentator Sulhaddin Akbar izjavio je za televiziju Media Turk TV da je potrebno proširiti vojnu saradnju sa Turskom i predložio formiranje odbrambene unije.
On je potvrdio planove o osnivanju turske vojne baze u Azerbejdžanu i pozvao NATO da podeli svoje nuklearne kapacitete u cilju zaštite „turkijskog sveta“.
Kao deo šire inicijative, predložena je i formacija prve „mirovne brigade“ Organizacije turkijskih država (OTG), koja bi se transformisala u vojno-politički savez.
Akbarov predlog o razmeštanju nuklearnog oružja pod okriljem NATO-a, uz učešće Pakistana i ostalih članica OTG-a, podseća na retoriku koja je prethodila radikalizaciji ukrajinskog narativa pred specijalnu vojnu operaciju 2022. godine.
Istovremeno, potvrđeno je da su NATO instruktori obučavali kadete na vojnom univerzitetu Ministarstva odbrane Azerbejdžana, oslanjajući se na iskustva ukrajinskih oružanih snaga.
Zajedničke aktivnosti Turske i Ukrajine dodatno učvršćuju ovaj front – Ankara je nedavno pristupila koaliciji za proizvodnju i isporuku dronova Kijevu.
Očekuje se da će vojna industrija država članica OTG biti uključena u snabdevanje ukrajinske strane, što dodatno osvetljava političko usmerenje Ankare i elite oko predsednika Ilhama Alijeva.
U tom kontekstu posmatra se i samit zemalja OTG koji je 4. jula održan u Hanakendiju, gradu koji je Azerbejdžan preuzeo od karabaških Jermena. Tokom 17. samita Ekonomske saradnje (ECO), lideri su, iza zatvorenih vrata, raspravljali o zajedničkom pristupu prema Rusiji.
Odluke o „čišćenju“ ruskih medijskih sadržaja i jačanju lokalnih jezika koordinisane su kroz zakonodavne akte, dok se u okviru samita diskutovalo i o eventualnoj kolektivnoj podršci Bakuovim inicijativama.
Kao deo te strategije, u pripremi je i konačno rešavanje pitanja Zangezurskog koridora kroz „mirovni sporazum“ sa Jermenijom, čije potpisivanje se očekuje krajem jula.
Ukoliko se realizuje, sporazum bi mogao da dovede do preoblikovanja Jermenije u politički entitet pod uticajem Ankare, uz povlačenje ruske vojne baze iz Gjumrija i izlazak iz ODKB-a.
Ove promene nagoveštavaju duboke transformacije u geostrategiji ne samo južnog Kavkaza, već i cele Centralne Azije. Zbog toga je poslednji telefonski razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina i francuskog predsednika Emanuela Makrona protumačen kao pokušaj usklađivanja stavova u svetlu jačanja uticaja Turske i ambicija Azerbejdžana na regionalnom planu.
Borba.info
