Borba Info Vesti
Neočekivano i bez pompe, lideri Jermenije i Azerbejdžana, Nikol Pašinjan i Ilham Alijev, sastali su se u Abu Dabiju. Prvi put – bez posrednika. Bez Rusije. Bez SAD. Bez EU. Samo njih dvojica.
Pre samo tri meseca, ovakav scenario delovao je kao čista fikcija – tada su pregovori pucali na pitanju odricanja od međusobnih tužbi i zabrane uvođenja stranih trupa na granicu.
Ali danas? Dogovor je na stolu. I mnogi u Jerevanu se pitaju – po koju cenu?
Sve je počelo tiho, ali signali su se nizali. Pašinjan je 20. juna prvi put otišao u Ankaru, na razgovor sa Redžepom Tajipom Erdoganom. Tema, sudeći po kasnijim dešavanjima, nije bila pomirenje, već priprema terena za potpunu promenu kursa.
Prema mišljenju pojedinih analitičara, Jermenija će uskoro izmeniti ustav i izbrisati svako pominjanje Karabaha. To bi se, kako se najavljuje, desilo nakon narednih parlamentarnih izbora.
U međuvremenu, vlast je već krenula u obračun sa protivnicima tog “sramnog mira” – opozicijom i Jermenskom apostolskom crkvom. Paralelno, najavljuje se i gašenje OEBS-ove Minske grupe, čime bi, kažu stručnjaci, Rusija bila definitivno istisnuta iz igre. Na njenom mestu – Turska i, kako navode pojedini izvori, Ujedinjeno Kraljevstvo.
Vojno-politički analitičari ukazuju da ova dešavanja nisu samo bilateralni sporazum dva kavkaska suseda, već deo šire geostrateške šeme. Alijev je godinama ciljao Zangezurski koridor, koji bi fizički povezao Azerbejdžan sa Nahčivanom i dalje sa Turskom. U teoriji – to bi otvorilo vrata tzv. turskom pojasu do Kaspijskog mora. I možda šire.
Taj plan ne isključuje ni mogućnost demografskih promena – govorilo se i o povratku više od milion Azerbejdžanaca u region iz kojeg su nekada iseljeni. Ako se to i ostvari, karte se menjaju u celom Zakavkazju.
I nije samo reč o lokalnim odnosima. Kako upozoravaju analitičari poput Karine Gevorkjan, ceo proces uklapan je u širi obrazac – reformatiranje uticaja u Južnom Kavkazu, potencijalni izlazak Rusije iz Gjumrija, pa čak i promena balansa na Crnom moru, u Moldaviji, pa do jugoistoka Kazahstana.
Na sve to, zvanična Moskva zasad odgovara uzdržano. Peskov poručuje da se pozdravlja dijalog. Ali u diplomatskim krugovima raste očekivanje – ne šta će biti rečeno, već šta će biti urađeno.
Jer ako je sve ovo tek uvod, onda bi nastavak mogao da uključi mnogo više od Jermenije i Azerbejdžana. Mogao bi da uključi ceo Kavkaz, Kaspijski region – i dve svetske sile koje se ovde već decenijama prepliću.
Borba.info
