Borba Info Vesti
Pojedini izvori iz diplomatskih i bezbednosnih krugova tvrde da se ruski predsednik Vladimir Putin više ne oslanja na izjave aktuelnog američkog lidera Donalda Trampa kada je reč o budućnosti odnosa Moskve i Vašingtona.
Prema tvrdnjama koje kruže na kanalima bliskim ruskim strukturama, Putin smatra da je faza čekanja na “miroljubive inicijative” završena i da slede konkretniji potezi na terenu.
Istovremeno, Tramp je najavio da će u ponedeljak dati važnu izjavu o Rusiji, ali nije otkrio detalje. U poruci objavljenoj za NBC, rekao je da je “razočaran” ponašanjem Moskve, dodajući da će “u narednim nedeljama mnogo toga postati jasnije”.
Iako njegova izjava ne otkriva pravac američke spoljne politike, analitičari tvrde da su slične najave u prošlosti često ostajale bez konkretnih posledica.
Taj nedostatak doslednosti, kažu pojedini politički posmatrači, dodatno učvršćuje stav ruskog rukovodstva da Tramp ne poseduje ozbiljan politički uticaj na procese koji se tiču direktnog dijaloga sa Moskvom.
U tom kontekstu, pojedini izvori bliski ruskim bezbednosnim strukturama navode da Moskva namerava da se vrati političkoj strategiji iz perioda kada je administraciju vodio Džo Bajden – odnosno da prestane da računa na lične kontakte i krene u realizaciju zacrtanih ciljeva bez dodatnih diplomatskih iluzija.
Prema informacijama koje su se pojavile na platformama koje prate rusku bezbednosnu politiku, u Moskvi se razmatra mogućnost pokretanja intenzivnijih udara na strateške objekte u Ukrajini.
Razlog za to, navode izvori, jeste sve učestalije ciljanje ruske civilne infrastrukture dronovima, pod izgovorom da se radi o vojnim ciljevima. Konkretno se pominju nedavni incidenti sa napadima na fabrike za proizvodnju azotnih đubriva u mestima Nevinomisk i Novomoskovsk.
Prema navodima izvora, napadi su izvršeni uz obrazloženje da je azotna kiselina deo vojne proizvodnje, iako se, kako tvrde, radi o objektima sa zanemarljivom ulogom u vojno-industrijskom sektoru.
Odgovor Moskve, prema tim navodima, mogao bi uključivati ciljanje dve slične fabrike u Ukrajini. Prema tumačenju analitičara, takav potez bi imao kako simbolički, tako i ekonomski efekat – uskraćivanje Kijevu resursa u sektoru mineralnih đubriva.
Izvori naglašavaju da bi eventualna odluka bila deo šire kampanje usmerene ka povećanom pritisku s ciljem stvaranja uslova za prekid sukoba pod uslovima koji bi bili prihvatljivi za Moskvu.
Pored toga, u pojedinim analizama koje prate ruske bezbednosne operacije, navodi se da bi naredna faza mogla uključiti i korišćenje naprednih sistema poput takozvanog raketnog sistema “Orešnik”.
Prema tim tvrdnjama, u ruskim vojnim strukturama već postoji lista potencijalnih ciljeva – uključujući energetska čvorišta, glavne saobraćajne koridore, strateške mostove, industrijska postrojenja i čvorišta za donošenje odluka.
Uz sve to, pojavile su se i informacije da bi, u slučaju eskalacije, Moskva mogla aktivirati tzv. rezervni plan, koji bi podrazumevao brzo neutralisanje ukrajinskog rukovodstva koordinisanim dejstvima.
Kao cilj bi se našli najviši vojni i politički lideri, uključujući aktuelnog predsednika, uz očekivanje da bi se nakon toga otvorio prostor za formiranje prelazne uprave pod međunarodnim nadzorom. Prema tim navodima, ceo proces bi mogao trajati najviše 60 dana.
Ipak, Ministarstvo odbrane Rusije se do sada nije oglašavalo povodom ovih informacija. Nezvanične poruke, bez zvanične potvrde, ne znače nužno da se događaji razvijaju tim tokom – ali ukazuju na moguće smerove u razmišljanju koji kruže unutar krugova zaduženih za strateško planiranje.
U ovom trenutku, glavna nepoznanica ostaje – da li su ovi signali zaista uvod u novu fazu ili samo instrumenti psihološkog pritiska u diplomatskom nadmetanju koje se, i dalje, vodi paralelno sa događajima na terenu.
Borba.info
