Borba Info Vesti
Uredništvo ukrajinskog Kijev independenta objavilo tekst nakon što je predsednik te zemlje Volodimir Zelenski ograničio autonomiju svoje dve agencije za borbu protiv korupcije koje su od ključne važnosti u sprovođenju reformi.
Te agencije su sada podvrgnute centralnoj vlasti, zbog čega su sinoć izbili protesti širom Ukrajine.
Tekst je prenet u celosti:
Prošle sedmice smo upozoravali da se Ukrajina približava opasnom autoritarnom zaokretu. Danas gledamo kako se to događa.
Parlament je, pod vođstvom poslanika iz redova predsednika Volodimira Zelenskog, izglasao zakon kojim se ukida nezavisnost ključnih antikorupcijskih tela, Nacionalne antikorupcijske kancelarije (NABU) i Posebnog antikorupcijskog tužilaštva (SAPO).
Zelenski je zakon potpisao.
Prema novom zakonu, nadzor nad antikorupcijskim istragama preuzima glavni državni tužilac, osoba koja je politički zavisna od vlasti. Time je srušen sistem koji je stvoren upravo kako bi bio nezavisan od drugih državnih tela.
U praksi to znači da kancelarija predsednika sada može da zaustavi bilo koju istragu jednim telefonskim pozivom.
Sistemski napad na nezavisne institucije
Ovo nije izolovan slučaj, već deo šireg obračuna s nezavisnim institucijama. Dan pre glasanja sprovedena je neviđena racija na domove desetina radnika NABU-a.
Razlozi za pretrage kretali su se od optužbi za dilovanje droge do saobraćajnih nesreća iz 2021.
Prema rečima direktora NABU-a, neke pretrage bile su i nasilne. Jedan ukrajinski medij izvestio je da su službenici nasilno otvorili oči istražiocu NABU-a kako bi mu otključali mobili telefon prepoznavanjem lica.
Zakon je donesen ubrzo nakon što je pokrenut krivični progon najpoznatijeg ukrajinskog antikorupcionog aktiviste, otvorenog kritičara Zelenskog.
Sve ove akcije sprovode tela pod kontrolom predsednika Zelenskog – policija, tužilaštvo, parlamentarna većina. Nema sumnje ko je za to odgovoran.
Zelenski je svesno odlučio da potkopa ukrajinske demokratske institucije kako bi ojačao vlastitu moć.
Zašto baš sada?
Antikorupcione institucije smetale su političkoj eliti, a tako i treba biti.
Istraživale su poslanike stranke Zelenskog, predsednikove bliske saradnike, a nedavno su otvorile slučaj protiv njegovog prijatelja, tadašnjeg potpredednika vlade Oleksija Černišova, zbog sumnji na nezakonito preuzimanje zemljišta. Istraživale su se i druge osobe iz predsednikovog kruga.
Drugim rečima – radile su tačno ono za šta su osnovane: nezavisno istraživale korupciju na na najvišim nivoimaa.
Treba se prisetiti da je ukrajinska antikorupiona infrastruktura uspostavljena nakon Revolucije dostojanstva 2013.–2014., kada je u protestima protiv proruskog režima ubijeno više od 100 ljudi.
Bio je to istorijski iskorak prema zapadnoj demokratiji.
Godine su bile potrebne da se izgrade te institucije. Danas ih Zelenski demontira kako bi zaštitio svoje ljude i učvrstio vlast.
Rat mu je u tome savršen saveznik. U uslovima vojne uprave nema izbora, a još važnije – nema masovnih protesta. Najaktivniji građani danas su na frontu ili su poginuli.
(uredništvo je međutim dodalo da su, dok su pisali tekst, u Kijevu krenuli prvi antivladini protesti od početka rata – izazvani upravo ovim zakonom)
Kako spasiti demokratske standarde?
Ipak, postoji način da se ukrajinsko vođstvo zadrži unutar demokratskih okvira bez ugrožavanja odbrane zemlje. Ključnu ulogu pritom ima – Zapad.
I treba početi da se koristiti.
Zapadni partneri, pre svega SAD i EU, godinama su koristili finansijsku pomoć kao sredstvo pritiska za sprovođenje reformi. Jednostavan dogovor: pomoć za reforme.
Ali od početka ruske invazije, pritisak je popustio. Prioritet je postala glatka saradnja sa ukrajinskim vođstvom, čak i kad je bilo jasno da reforme stagniraju. Pitanje demokratizacije ostavljeno je “za kasnije”. To se danas pokazalo kao greška. I to opasna.
Posebno zabrinjava indiferentnost iz SAD-a. Administracija predsednika Donalda Trampa nije sklona odbrani antikorupcionih reformi i Ukrajinu prati s minimalnom pažnjom. Neki u Kijevu to su očigledno protumačili kao dopuštenje.
Još nije kasno za reakciju
Pomoć za odbranu Ukrajine ne sme biti uslovljena – preživljavanje države i njenih branioca mora ostati prioritet. Ali, Zapadu će biti teško da objasni vlastitim građanima zašto pomaže zemlji koja odustaje od demokratije.
Jedna te ista osoba ne može istovremeno predstavljati i borbu protiv Rusije i gušenje ukrajinske demokratije.
Svi koji iskreno podržavaju Ukrajinu u zapadnim vladama moraju sada da pošalju jasnu poruku – da je ovaj autoritarni zaokret primećen i da neće proći bez posledica. Ako reakcije ne bude, nema razloga da se veruje da će se ovo zaustaviti. Sledeći na redu može biti Visoki antikorupcijski sud.
A nakon toga? Nezavisni ukrajinski mediji.
Ukrajinska demokratija još uvek se može spasiti. U miru bi ta odgovornost bila na građanima. Ali danas – ti građani ratuju. I umiru. Za Evropu i tzv. slobodni svet.
Hoće li ih Zapad, podržati?
B92
