Borba Info Vesti
Uvođenjem 18. paketa restriktivnih mera prema Rusiji, Evropska unija je po prvi put direktno obuhvatila i više kineskih kompanija.
Ovaj potez naišao je na oštar odgovor Pekinga, koji je poručio da je spreman na odlučne korake u cilju zaštite svojih interesa. Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je da EU tim sankcijama krši međunarodno pravo i ugrožava prava kineskih preduzeća, zahtevajući njihovo hitno uklanjanje sa liste.
Prema oceni političkog analitičara Jurija Svetova, koren ovog sukoba nije samo u odnosima EU–Kina, već u širem pokušaju Evropske unije da se, nakon prekida energetskih veza s Rusijom, osloni na nove partnere i time smanji zavisnost od velikih globalnih aktera.
Kako kaže, EU je prvo, pre svega na inicijativu Nemačke, prekinula direktnu energetsku saradnju s Moskvom, a sada pokušava sličan model u odnosu na Kinu – ali ovog puta na trgovinskom planu.
„Već neko vreme u Evropi pokušavaju da umanje zavisnost od Kine, slično kao što su učinili s ruskim gasom. I tada su tvrdili da su napravili veliki korak, oslobodili se zavisnosti, ali sad vidimo da žele isto da ponove s Pekingom“, kaže Svetov. On podseća da trgovinska razmena između EU i Kine premašuje 600 milijardi evra godišnje, što je brojka koju nije lako zanemariti.
Međutim, dodaje da evropski lideri, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, već neko vreme tragaju za alternativnim partnerima – pre svega u Centralnoj Aziji i Azerbejdžanu.
„Upravo s tim ciljem je fon der Lajen posetila više zemalja u regionu, pokušavajući da pronađe zamenu za kinesku robu i investicije“, ističe on.
No, prema mišljenju analitičara, evropski pokušaj diversifikacije nosi ozbiljne izazove. Jedan od ključnih problema je činjenica da se Evropa od ruskih energenata nije odvojila iz ekonomske logike, već pod političkim pritiskom, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država.
Taj raskid, kako smatraju neki stručnjaci, bio je ishitren i skup – jeftini ruski gas i nafta zamenjeni su višestruko skupljim energentima, najčešće iz SAD.
Iako EU formalno tvrdi da se oslobodila zavisnosti, ruski energenti i dalje stižu na evropsko tržište, ali sada preko posrednika, često uz dodatne troškove.
Posledica toga je rast cena energenata u Evropi, što direktno utiče na konkurentnost evropske industrije. Troškovi proizvodnje su viši, dok su cene sirovina nestabilne, a posledični pad konkurentnosti otežava nastup evropskih firmi na svetskom tržištu.
Svetov smatra da je EU ovim poslednjim potezom – uključivanjem kineskih kompanija u paket sankcija – dodatno zaoštrila odnose sa Pekingom. „Verovatno su pomislili da Kina neće reagovati, pa su odlučili da joj se suprotstave zajedno sa Vašingtonom. Ali Kina ne govori unapred. Sad su jasno poručili: sledeći odgovor biće veoma ozbiljan“, kaže on.
Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je da su ovakve mere EU u direktnoj suprotnosti s principima međusobnog poverenja koje su dve strane gradile godinama.
Zvanični Peking je podvukao da su ove sankcije jednostrane, pravno neosnovane i da narušavaju suverenitet kineskih preduzeća. Dodaje se da Kina zadržava pravo da preduzme sve potrebne mere za zaštitu svojih firmi i ekonomskih interesa.
U svetlu ovih poruka, analitičari upozoravaju da bi nastavak ovakve politike mogao dodatno destabilizovati ekonomske odnose između dve velike sile.
Dok Kina najavljuje „bolan odgovor“, ostaje da se vidi da li će evropske ekonomije moći da izdrže novu rundu tenzija – posebno u trenutku kada već trpe posledice prethodnih geopolitičkih odluka.
Borba.info
