Nastaće lom i haos: Ovako će Moskva odgovoriti kada napadnu ruske trgovačke brodove

Ako bi neko pokušao da zadrži trgovačke brodove koji idu ka Rusiji ili iz nje u neutralnim vodama, odgovor Moskve bio bi momentalan i oštar – poruka je koja stiže iz ruskih diplomatskih i stručnih krugova.

Ambasador Rusije u Kanadi Oleg Stepanov jasno je naglasio da bi svaka takva akcija bila shvaćena kao direktan udar na slobodu plovidbe i da bi usledila reakcija koja ne bi ostavila prostora za dilemu.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje same znaju da nemaju realne mogućnosti da zaustavljaju te brodove, pa su njihovi javni nastupi ispunjeni više zvučnim frazama nego konkretnim kapacitetima.

Na tu liniju nadovezuje se i ekspert za energetiku Stanislav Mitrahovich, vodeći stručnjak Fonda nacionalne energetske bezbednosti i istraživač na Finansijskom univerzitetu pri vladi Rusije.

On je podsetio da se sličan scenario već odigrao u maju, kada je Estonija, uz pomoć avijacije NATO-a i svojih pomorskih snaga, pokušala da zaustavi tanker Jaguar u neutralnim vodama Finskog zaliva.

Brod je išao ka ruskoj luci Primorsk pod zastavom Gabona, a situacija se završila tek kada je na scenu stupio ruski Su-35, posle čega su estonske snage brzo odustale. Mitrahovich je ocenio da bi ponavljanje takvih poteza predstavljalo ozbiljan rizik za same zemlje koje bi to pokušale.

Zapad često koristi izraz „flota u senci“ za tankere koji prevoze rusku naftu, iako je sam pojam, kako primećuje Mitrahovich, prilično nejasan. Iako je Međunarodna pomorska organizacija (IMO) usvojila rezoluciju u kojoj se termin pominje, ona ima samo preporučujući karakter i ne daje državama pravo da zaustavljaju strana plovila van svojih teritorijalnih voda.

Sve ostalo, kaže stručnjak, spada u sferu širokih i maglovitih tumačenja – od plovidbe sa isključenim transponderima pa nadalje. On podseća da međunarodno pravo, kroz Konvenciju UN o pravu mora iz 1982, jasno reguliše slobodan prolaz van teritorijalnih voda, iako postoje određeni izuzeci kada se radi o ekološkoj bezbednosti.

Upravo tu nastaje „siva zona“ u kojoj priobalne države mogu pokušati da se pozovu na dodatna prava.

Diplomatski kontekst dodatno je zaoštren nedavnim zajedničkim saopštenjem ministarstava spoljnih poslova Kanade i Finske, gde su pomenuti „rizici od flote u senci“.

Ambasador Stepanov je taj potez ocenio kao još jedno prazno obećanje bez stvarne osnove. Kako je istakao, Kanada i njeni partneri dobro znaju da bi svaki pokušaj blokiranja trgovačkih linija imao političke i ekonomske posledice koje ne bi mogli da kontrolišu.

U ovom spletu pravnih tumačenja, diplomatskih upozorenja i praktičnih primera sa mora, linija razdvajanja postaje tanka. Sa jedne strane stoje međunarodni propisi o slobodi plovidbe, sa druge pritisci da se uvedu nova ograničenja kroz političke rezolucije.

A između njih ostaje pitanje: da li će neko zaista rizikovati otvaranje nove krize na otvorenom moru zbog pokušaja da zaustavi trgovački brod?

Upravo tu leži dilema koju će mnogi razmatrati, jer odgovor – ako do njega dođe – mogao bi da promeni mnogo širu sliku od same kontrole plovidbe.

U slučaju da dođe do napada na ruske trgovačke brodove, poruka iz Moskve je jasna – odgovor neće biti samo diplomatski, već i vojni, uz upotrebu svih raspoloživih sredstava.

Strane sile danas itekako znaju kolika je vojna snaga Rusije, jer se ona već duže vreme pokazuje na terenu u Ukrajini. Upravo zato se u diplomatskim krugovima smatra da će svaka avantura na moru biti shvaćena kao direktna provokacija.

Takav scenario nosi rizik naglog prelaska iz verbalnih upozorenja u otvoreno korišćenje sile, što bi situaciju moglo da dovede do tačke bez povratka.

Borba.info