Zašto žure sa legalizacijom države Kosovo?

Američkoj administraciji i zvaničnicima NATO-a se žuri da što pre reše pitanje statusa Kosova, da legalizuju nezavisnost južne srpske pokrajine i stave je pod potpunu kontrolu ovog vojnog saveza.

Nakon ovog će se u njihovom fokusu naći BiH, jer Vašington i Brisel neće dozvoliti da iza prvih “borbenih” linija koje su postavljene prema Rusiji ostane “crna rupa”, upozorava direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.

Bela kuća je zainteresovana da se celi Balkan integriše u ovu vojnu organizaciju. Oni prvo žele da prostor Kosova integrišu u NATO. U tom kontekstu treba posmatrati i najavljenu izgradnju pruge, ali i autoputa Drač – Priština – Niš.

NJihova dalja strategija biće fokusirana na traženje rešenja za BiH, vezujući ih za odluku Predsedništva BiH iz 2009. godine. I u tom kontekstu verujem da će i pritisci iz Brisela svakim danom biti sve veći na Banjaluku – smatra Kovač, dodajući da u tom kontekstu treba posmatrati i jednu od posljednjih izjava američkog državnog sekretara Majka Pompea, kada je rekao da će “pogurati” BiH u NATO.

Kako kaže, ukoliko se kojim slučajem desi da BiH mimo volje srpskog naroda uđe u ovaj vojni savez, Srbija bi ostala na ledini, obogaljena bez Kosova i sa NATO granicom na reci Drini.

– Verujem da je najbolje rešenje, kako za BiH, tako i za Srbiju, da ostanu vojno neutralne, upravo zbog prelamanja interesa velikih sila na Balkanu, ali i kako bi se održali dosadašnji dobri odnosi sa Moskvom i Pekingom.

Uostalom, i svi argumenti koje zapadni, ali i pojedini domaći političari i analitičari navode kao pozitivne strane ulaska u ovu vojnu organizaciju, na klimavim su nogama. Kao jedan od argumenata navode i to što smo, kao, okruženi ovom vojnom organizacijom. Da postoji nekakva “crna rupa”. Ako NATO nije agresivna organizacija, a za kakvu se predstavlja, u čemu je onda problem – naglašava Kovač.

S njim se slaže i dekan Fakulteta za bezbednost iz Banjaluke Slobodan Župljanin, navodeći da je vojna neutralnost najbolje rešenje za obe države.

– Pogotovo za BiH zbog njenog uređenja, ali i svih spornih pitanja koja postoje između Banjaluke i Sarajeva. Srpska je uvek bila za saradnju. Pa i sa NATO-om. Ali i drugim organizacijama i državama. I to je pokazala.

Ali, vlasti Srpske su jasno i nedvosmisleno rekle i šta misle o tome da eventualno postanu članica ovog vojnog saveza. I to je stav koji deli većina partija sa srpskim predznakom, ali i građana Srpske. Ne znam zašto bi nam se nešto nametalo, nešto što bi moglo izazvati krizu u zemlji. Trebaju se donositi odluke koje će zadovoljiti interese sva tri naroda u BiH – poručio je Župljanin.

(Glas Srpske)

Check Also

Glasovi Amerikanaca srpskog porekla mogli bi biti presudni na predsedničkim izborima u SAD

Uloga srpskog glasačkog tela na američkim predsedničkim izborima je minorna, ali bi glasovi nekoliko hiljada …