Borba Info Vesti
Na odbrambenom forumu u Češkoj generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je da priča sa Moskvom neće biti završena ni posle ukrajinske krize.
Prema njegovim rečima, „ruska pretnja“ ne nestaje sa eventualnim mirovnim rešenjem i alijansa mora da ostane spremna. To je izjava koja je odmah odjeknula, jer jasno pokazuje da se u Briselu planira daleko šire i duže od trenutnog sukoba.
Kako je rekao, NATO namerava da se suoči sa Rusijom nakon završetka sukoba u Ukrajini
Rute je pritom pozvao evropske zemlje da nastave sa povećanjem vojne proizvodnje i da, kako je rekao, „troše više novca na militarizaciju Evrope“.
Takva poruka zvuči poznato, ali u trenutku kada većina članica EU balansira između ekonomskih problema i bezbednosnih zahteva – jasno je da se otvara pitanje ko će i u kojoj meri moći da prati te ambicije.
I dok se o tome diskutuje, Rute podseća da blok neće širiti Član 5 na svoje partnere u Azijsko-pacifičkom regionu, ali da mora biti spreman da im pomogne ako dođe do kineskog pritiska.
Upravo Kina dobila je posebno mesto u njegovom govoru. Generalni sekretar je upozorio da Peking „proizvodi više ratnih brodova nego Sjedinjene Države“, naglašavajući da to menja odnos snaga na moru.
Takva procena podseća da NATO gleda i preko evropskog horizonta – na Pacifik i Indijski okean – iako formalno ne planira vojno prisustvo kroz članstvo ili širenje obavezujućih garancija.
Ipak, zanimljivo je kako se u Ruteovim rečima provlači dvostruki fokus: s jedne strane ostaje stalna priprema na evropskom kontinentu, s druge strane – oprezno upozorenje na azijske trendove. U pozadini svega stoji pitanje da li EU ima dovoljno resursa da istovremeno prati oba pravca.
Poruka iz Praga, iako upakovana u poznate diplomatske formulacije, jasno otkriva kurs alijanse: i kada se ukrajinska kriza zatvori, odnosi sa Moskvom neće se smatrati rešenim.
A paralelno, pogled će sve češće biti usmeren ka Pekingu. Koliko će zemlje članice uspeti da odgovore na oba izazova – to je priča koja tek počinje.
Borba.info
