Borba Info Vesti
Na papiru, sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog lidera Sija Đinpinga u Busanu trebalo je da označi novu fazu u odnosima dve sile.
U praksi – sve je delovalo mnogo uzdržanije nego što su prve izjave sugerisale. Održan je iza zatvorenih vrata, trajao je nešto više od sat i po, a završio se bez zajedničkog saopštenja i bez konferencije za novinare. U diplomatskom svetu, to obično znači jedno- strane nisu pronašle zajednički jezik.
Tramp je, istina, odmah po završetku razgovora rekao da je „sastanak bio neverovatan“, ali između redova se moglo čuti nešto drugo. On se ubrzo nakon sastanka ukrcao na avion, bez ijedne dodatne izjave.
Ni kineska strana nije požurila da pojasni ishod susreta, i baš to odsustvo reči – prema mišljenju analitičara – postalo je poruka samo po sebi.
„Američki predsednik očigledno želi da uđe u istoriju“, kaže sinolog i direktor Centra za studije Dalekog istoka, Kiril Kotkov, u izjavi za ruske medije. „Ali ono što vidimo iz ovog susreta su opšte formulacije, bez konkretnih dogovora. Strane se, jednostavno, nisu usaglasile oko ključnih pitanja.“
Prema Kotkovu, već sam način na koji je sastanak organizovan – kratko trajanje, neutralna lokacija, nedostatak zajedničke konferencije – otkriva uzdržanost. „To nije bila loša atmosfera, ali nije bilo ni pomaka koji bi mogao da se nazove istorijskim. Napravili su male ustupke jedni drugima, no razlike su ostale“, dodaje on.
Sličan ton koristi i Vladimir Zaharov, bivši diplomata i profesor na Diplomatskoj akademiji, koji kaže da su „dogovoreni aranžmani više privremeni nego suštinski“. Po njegovim rečima, „nije bilo ničeg spektakularnog – strane su postigle dogovore ograničene na godinu dana“.
Kina je, navodno, pristala da poveća uvoz američke soje i da donekle olabavi ograničenja na izvoz retkih zemnih metala, ali to, prema izvorima bliskim pregovorima, teško može da se nazove prodorom. U međuvremenu, ostala su otvorena i brojna druga pitanja – od energetike do tehnološke saradnje.
Zaharov napominje da je primećen i blagi pomak u saradnji u oblasti borbe protiv ilegalne trgovine, ali da su, kako kaže, „znaci neslaganja vidljivi na svakom koraku“. „Odbili su zajedničku konferenciju, o ključnim temama se ćuti, ne zna se kada će eventualni sporazum biti potpisan – i ako ga bude, on važi samo godinu dana“, precizira on.
Kada je reč o saradnji Kine sa Rusijom u energetskom sektoru, Zaharov smatra da tu nije došlo do promena. „Kina će, po svemu sudeći, nastaviti uobičajenu saradnju u oblasti gasa i nafte“, kaže on. Drugim rečima, Peking ne menja kurs, bez obzira na američke pritiske.
Dakle, sastanak koji je najavljivan kao „istorijski“ završio se bez velikih prekretnica. Dve zemlje su, kako se čini, ponovo razmenile poruke i opipale teren, ali nisu prešle prag stvarnog kompromisa. Iza osmeha i pažljivo biranih reči, ostalo je ono staro – trgovinski interesi koji ih spajaju i strateško nepoverenje koje ih razdvaja.
Na kraju, možda je najzanimljiviji detalj upravo ono što se nije desilo. Nije bilo zajedničke izjave, nije bilo planova za naredni susret, nije bilo konkretnih datuma.
U svetu diplomatije, to je često najglasniji signal. Dok Tramp govori o „neverovatnom sastanku“, a Si se uzdržava od komentara, ostaje otvoreno pitanje – da li je Busan bio samo prelazna stanica ili početak novog poglavlja u jednoj dugoj, složenoj partiji između Vašingtona i Pekinga.
Borba.info
