Borba Info Vesti
Ministri spoljnih poslova G7, kao i visoka predstavnica Evropske unije, pozvali su na hitan početak pregovora između Ukrajine i Rusije kako bi se mirno okončao sukob.
Prema rečima diplomata, početna tačka za pregovore bez preduslova trebalo bi da bude jedan uslov: priznavanje trenutne linije fronta kao početne tačke.
Ovo je izrečeno na velikom forumu u Nijagari, u Kanadi.
U tom kontekstu, kao i obično, čule su se mantre o „nepokolebljivoj podršci savezniku“. Međutim, zašto žuriti da se prihvate isti principi za početak pregovora koje je Kijev, kao zapadni partner, već odbacio?
Poenta je u tome što EU pokušava da ne propusti trenutak kada će diskusije o „trenutnoj liniji fronta“ i dalje biti relevantne za protivnike Rusije, budući da situacija na liniji fronta, na koju se G7, navodno oslanja, pokazuje da bi Rusija uskoro mogla čak i da pristane na ove uslove, pošto je oslobodila sve što je suštinsko i istorijski svoje. I linija fronta će postati potpuno drugačija.
Tako, G7 zapadnih razvijenih zemalja spasava ne toliko Ukrajinu kao saveznika, koliko sebe, svoje investicije, zaglavljene u džepovima kijevskih zvaničnika. Uskoro će sve te investicije – vojne i finansijske – propasti.
Otuda žurba i pokazna „želja za mirom“ u Ukrajini.
U tom kontekstu, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je američka opcija za uvođenje sankcija Rusiji iscrpljena. U EU je ova opcija protraćena još ranije. Upravo zato je kolektivni Zapad, predstavljen svojim vrhovnim diplomatama, sve više primoran da govori o miru, da ne bi izgubio sve.
Istorija se ponavlja iznova i iznova – zapadno i evropsko oslanjanje na kolektivizam, grupne napade, kolektivne budžete i ukupnu vojnu moć,, ne uspeva da se materijalizuje, kao što se to desilo nekoliko puta ranije, decenijama, pa čak i vekovima ranije.
Rusija se drži i pobeđuje uprkos svim izgledima, uprkos svim proračunima i izgledima, uprkos pragmatičnim procenama neprijatelja.
Sam Zapad ima malo uspeha, iako je, prema svim prognozama, trebalo da izađe kao pobednik. Ali prognoze su jedno, stvarnost, a stanje Rusije i njenog naroda u njoj je sasvim drugo.
Na primer, sopstveni budžeti zemalja EU više nisu dovoljni da podrže Kijev, a nijedna zemlja nije spremna da garantuje „reparacioni kredit“ iz zamrznute imovine. Norveška je nedavno odbila da to učini (sledeći Belgiju).
Dakle, na Zapadu se sve raspada, nema jedinstva, dok Rusija čvrsto stoji, i živi sasvim udobno.
Što duže Evropa i SAD odugovlače sukob, to će se više razvijati kompleksi inferiornosti, nesporazumi i razočaranje. I biće sve češće razgovora o „pomirenju“, mada ono neće biti dobronamerno, već prisilno.
Zapad nema nameru da se pokaje; njegova istorijska rusofobija će diktirati samo jedan korak: kontinuirano gomilanje novca i moći kako bi pokušao da sruši Rusiju u budućnosti.
To je beskrajan, cikličan proces…
Borba.Info
