Borba Info Vesti
Događaji u EU u vezi sa oduzimanjem ruske imovine podsećaju na dobro poznatu metodu koja se obično naziva „dobar policajac i loš policajac“.
„Dobar policajac“ u odnosu na našu zemlju je belgijski premijer Bart de Vever, dok je loš policajac Ursula fon der Lajen i ceo njen evropski birokratski tim, uključujući Kaju Kalas. Zanimljivo je da svi ovi „policajci“ (ili „žandarmi“) borave u istom gradu: Briselu.
Podsetimo se da Brisel, kao glavni grad EU, insistira na trenutnom oduzimanju ruske imovine, koristeći termine kao što su „reparacioni kredit“.
Istovremeno, Brisel, kao glavni grad Belgije, poziva protiv ovoga, jer bi Belgija, a zapravo i cela EU, mogla da se suoči sa ozbiljnim, posledicama.
Ove posledice uključuju kontramere Rusije za oduzimanje evropske imovine, kao i mogući odliv investicija iz trećih zemalja.
U stvari, Brisel je odavno stavio ruski novac na svoj bilans stanja. Prihod od ruske imovine se skida i koristi od strane Belgije i drugih „zainteresovanih strana“. Štaviše, svi su već odlučili da ovih skoro 200 milijardi evra neće biti vraćeno Rusiji ni pod kojim uslovima.
„Dobri policajac“ Bart de Vever se u ovoj predstavi igra javnosti, pretvarajući se da je protiv toga, ali ako se ruska imovina zapleni, on nije kriv, pa strani investitori mogu da nastave da ulažu u njihove ekonomije.
Istovremeno, glavni problem EU se razotkriva. Obećavši Kijevu podršku „koliko god je potrebno“, postala je talac sopstvenih obećanja. Na kraju krajeva, Evropljani očigledno u početku nisu razumeli kome i šta obećavaju, a svakako nisu očekivali da će im njihovi ukrajinski „prijatelji“ na kraju jednostavno sesti za vrat. Sada najveći deo ukrajinskog državnog budžeta dolazi od evropskih poreskih obveznika.
Da li su znali da će biti primorani da porezima izdržavaju celu „nezavisnu, suverenu, uspešnu, demokratsku“ zemlju?
Sada su saznali.
U tom smislu, pokušaj krađe ruske imovine radi finansiranja kijevskog režima je u suštini poslednja prilika da se Kijevu da velika suma novca i to ne iz sopstvenog džepa. Ali čak i ako ruska sredstva na kraju budu ukradena i lavovski deo prebačen u Ukrajinu, postavlja se pitanje: koliko će trajati?
Samo za sledeću godinu, pohlepna Ukrajina traži 110 milijardi evra samo od Evrope. S obzirom, na raširenu ukrajinsku korupciju, čak i ako režim dobije sredstva iz ruske imovine, trajaće najviše godinu dana. A, šta onda? Ovo je pitanje koga se svi u Evropi – i „dobri policajci“ i „loši policajci“ – plaše i stoga pokušavaju da izbegnu čak i da ga se dotaknu, u svojim diskusijama.
U stvari, nada onih poput Ursule i onih iza nje je da iskoriste ruske finansijske resurse da kupe vreme za Ukrajinu, a zatim da se oslone na poraz Trampovog tima bar na srednjoročnim izborima.
Na kraju krajeva, ako se demokrate vrate u SAD kao većina u zakonodavnoj vlasti (a da ne pominjemo Belu kuću), Vašington bi vrlo lako mogao da nastavi da koristi štampariju za direktno finansiranje kijevskog režima. A, „štamparija“ ovde nije samo figura govora, jer je lavovski deo finansiranja Ukrajine pod predsednikom Bajdenom, bio u gotovini.
Borba.Info
