“Povukao ručnu”: Tramp ne sme da napadne Iran!

Bli­ski is­tok mo­že pri­vre­me­no da odah­ne. Po­sle se­ri­je ra­to­bor­nih iz­ja­va i oče­ki­va­nog na­pa­da na Iran, ame­rič­ki pred­sed­nik je „po­vu­kao ruč­nu”.

Do­nald Tramp je ubla­žio re­to­ri­ku ali či­ni se da ni­je u pot­pu­no­sti od­ba­cio mo­guć­nost voj­ne in­ter­ven­ci­je na Islam­sku re­pu­bli­ku.

Iran­ski iza­sla­nik u Pa­ki­sta­nu Re­za Ami­ri Mo­ga­dam iz­ja­vio je ju­če da je pred­sed­nik SAD oba­ve­stio Te­he­ran, da ne na­me­ra­va da ih na­pad­ne i za­tra­žio od iran­skih vla­sti da po­ka­žu uz­dr­ža­nost.

On je na­veo da je u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma do­bio in­for­ma­ci­je pre­ma ko­ji­ma Tramp, ne že­li rat i da je od Ira­na za­tra­že­no da ne na­pa­da ame­rič­ke in­te­re­se u re­gi­o­nu, pre­no­si „Da­un”.

Pro­te­sti u Te­he­ra­nu su se smi­ri­li po­sled­njih da­na, a kao raz­log je­dan od sta­nov­ni­ka glav­nog gra­da Ira­na na­vo­di ve­li­ki broj smrt­nih slu­ča­je­va do ko­jih je do­šlo na­kon re­ak­ci­je vla­sti, pi­še „Al Dža­zi­ra”.

Ki­ne­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Vang Ji je ju­če u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa iran­skim ko­le­gom Aba­som Arak­či­jem po­zvao na di­ja­log i uz­dr­ža­nost u re­ša­va­nju spo­ro­va u ve­zi sa Ira­nom i po­ru­čio da je Pe­king spre­man da igra kon­struk­tiv­nu ulo­gu u tom pro­ce­su.

„Ki­na se pro­ti­vi pret­nji si­lom u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma i ve­ru­je da iran­ska vla­da i na­rod mo­gu da pre­va­zi­đu te­ško­će i oču­va­ju na­ci­o­nal­nu sta­bil­nost”, re­kao je Vang, pre­no­si Sin­hua.

Iako je Iran­ci­ma ko­ji iz­la­ze na an­ti­vla­di­ne pro­te­ste obe­ćao da je „po­moć na pu­tu”, šef Be­le ku­će oči­to još va­ga o mo­gu­ćim op­ci­ja­ma ko­je bi do­ve­le do pro­me­ne vla­sti u Te­he­ra­nu. Tri su raz­lo­ga za neo­d­luč­nost ili „ku­po­vi­nu vre­me­na”.

Pred­sed­nik SAD od svo­jih sa­rad­ni­ka ni­je do­bio ga­ran­ci­je da će se iran­ski re­žim br­zo sru­ši­ti na­kon va­zdu­šnih uda­ra. Dru­gi je ne­do­volj­no ame­rič­kih voj­nih re­sur­sa u re­gi­o­nu, jer je Te­he­ran, za­pre­tio od­ma­zdom, ako bu­de na­pad­nut. I po­sled­nji, ne ma­nje zna­ča­jan, taj­ni do­go­vor o ne­na­pa­da­nju ko­ji su Izra­el i Iran, po­sti­gli uz po­moć Mo­skve.

Ame­rič­ki pred­sed­nik je svom ti­mu za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost po­ru­čio da bi že­leo da ame­rič­ka voj­na ak­ci­ja u Ira­nu za­da brz i od­lu­čan uda­rac re­ži­mu, a ne da iza­zo­ve du­go­tra­jan rat ko­ji bi tra­jao ne­de­lja­ma ili me­se­ci­ma. Ali Tramp do sa­da ni­je do­bio ta­kve ga­ran­ci­je, ka­za­li su ame­rič­ki zva­nič­ni­ci bli­ski Be­loj ku­ći, pre­no­si En-Bi-Si njuz.

Sa­vet­ni­ci su Tram­pu uka­za­li na još je­dan pro­blem, za­bri­nu­tost da SAD mo­žda ne­ma­ju sva sred­stva u re­gi­o­nu ko­ja bi im bi­la po­treb­na da se za­šti­te od ono­ga što zva­nič­ni­ci ad­mi­ni­stra­ci­je oče­ku­ju kao agre­si­van iran­ski od­go­vor. Od­lu­ka Be­le ku­će o voj­nom ja­ča­nju na Ka­ri­bi­ma, do­ne­ta pro­šle je­se­ni u sklo­pu kam­pa­nje pri­ti­ska pro­tiv ta­da­šnjeg ve­ne­cu­e­lan­skog pred­sed­ni­ka Ni­ko­la­sa Ma­du­ra, sa­da ogra­ni­ča­va op­ci­je Va­šing­to­na u slu­ča­ju iz­bi­ja­nja su­ko­ba s Te­he­ra­nom.

Pen­ta­gon tre­nut­no ima 12 rat­nih bro­do­va u vo­da­ma oko Ka­ri­ba, a upo­la ma­nje na Bli­skom is­to­ku, na­veo je je­dan mor­na­rič­ki zva­nič­nik za „Vol­strit džor­nal”.

Da bi po­ja­čao voj­ni pri­ti­sak na Te­he­ran, Pen­ta­gon je od­lu­čio da pre­me­sti no­sač avi­o­na iz ju­žnog ki­ne­skog mo­ra na Bli­ski is­tok. Ka­ko sa­zna­je „News Nation”, za pre­me­šta­nje po­mor­ske for­ma­ci­je od ne­ko­li­ko bro­do­va i jed­ne pod­mor­ni­ce gru­pi­sa­ne oko no­sa­ča avi­o­na „USS Abra­ham Lin­koln” bi­će po­treb­no, oko se­dam da­na.

Da je Tramp ubla­žio pro­rat­nu re­to­ri­ku bi­lo je ja­sno ka­da je iz­ja­vio da su mu pre­ne­li ka­ko se ubi­stva u re­pre­si­ja­ma iran­ske vla­de pro­tiv pro­te­sta sma­nju­ju i da ve­ru­je da tre­nut­no ne po­sto­ji plan za ma­sov­na po­gu­blje­nja. Na pi­ta­nje ko mu je re­kao da su ubi­stva pre­sta­la, Tramp ih je opi­sao kao „ve­o­ma va­žne iz­vo­re s dru­ge stra­ne”. Iran je, ina­če, ju­če ob­ja­vio da je uče­snik de­mon­stra­ci­ja Er­fan Sol­ta­ni uhap­šen, ali ne i osu­đen na smrt, su­prot­no tvrd­nja­ma nje­go­ve po­ro­di­ce i jed­ne or­ga­ni­za­ci­je za ljud­ska pra­va.

Da se te­o­krat­ska vlast, na či­jem če­lu je aja­to­lah Ali Ham­nei, upr­kos pro­te­sti­ma ne­će ta­ko la­ko uru­ši­ti čak i ako usle­de va­zdu­šni uda­ri, vi­de­lo se iz Tram­po­ve po­ma­lo dvo­smi­sle­ne iz­ja­ve.

Pred­sed­nik SAD je re­kao ka­ko ve­ru­je da bi pro­te­sti mo­gli do­ve­sti do pa­da re­ži­ma, ko­ji je na vla­sti od re­vo­lu­ci­je 1979. go­di­ne: „Sva­ki re­žim mo­že pa­sti”, do­dav­ši: „Pao on ili ne, bi­će to za­ni­mljiv vre­men­ski pe­ri­od.”

Iako iran­ski mi­ni­star Aziz Na­sir­za­de jav­no op­tu­žu­je Tel Aviv za fi­nan­si­ra­nje se­pa­ra­ti­sta, Izra­el i Iran su ipak usred ve­li­kih na­pe­to­sti, uz po­sre­do­va­nje Ru­si­je, po­sti­gli „do­go­vor o ne­na­pa­da­nju”.

Zva­nič­ni­ci obe ze­mlje su taj­no pre­ko Mo­skve raz­me­ni­li po­ru­ke u ko­ji­ma su uve­ra­va­li jed­ni dru­ge da ne­će pr­vi po­kre­nu­ti na­pad.

Ne­ko­li­ko da­na pre no što su kra­jem de­cem­bra u Ira­nu iz­bi­li pro­te­sti, izra­el­ski zva­nič­ni­ci su pre­ko ru­skog ka­na­la oba­ve­sti­li Te­he­ran da ne­će na­pa­sti Iran ako pr­vi ne bu­du na­pad­nu­ti. Iran je istim ka­na­lom od­go­vo­rio da će se ta­ko­đe su­zdr­ža­ti od pre­ven­tiv­nog na­pa­da, na­vo­de di­plo­ma­ti i re­gi­o­nal­ni funk­ci­o­ne­ri upo­zna­ti s ko­mu­ni­ka­ci­jom, pi­še „The Washington Post”.

Ova­kav vid ko­mu­ni­ka­ci­je dva bli­sko­i­stoč­na ne­pri­ja­te­lja je ne­u­o­bi­ča­jen bu­du­ći da su u ju­nu pro­šle go­di­ne vo­di­li rat ko­ji je tra­jao dva­na­est da­na.

Ka­ko ka­žu di­plo­ma­te upo­zna­te sa si­tu­a­ci­jom, ova „obe­ća­nja” su od­ra­ža­va­la že­lju Izra­e­la da iz­beg­ne eska­la­ci­ju u vre­me pri­pre­ma za voj­nu kam­pa­nju pro­tiv He­zbo­la­ha.

Te­he­ran je po­zi­tiv­no od­go­vo­rio na izra­el­sku ini­ci­ja­ti­vu ali su ipak osta­li opre­zni, ka­žu dva zva­nič­ni­ka upo­zna­ta s raz­me­nom po­ru­ka. Iran sma­tra da, čak i ako su izra­el­ske ga­ran­ci­je is­kre­ne, osta­je otvo­re­na mo­guć­nost da ame­rič­ka voj­ska iz­ve­de na­pa­de na Iran u sklo­pu ko­or­di­ni­ra­ne kam­pa­nje, dok bi Izra­el svo­ju voj­nu moć usme­rio is­klju­či­vo na He­zbo­lah.

Politika