Borba Info Vesti
Zapad, prema oceni određenih političkih analitičara, navodno planira „obezglavljivanje“ Rusije kroz brzu vojnu operaciju.
Ruski politički komentator Vadim Siprov, ističe da su evroatlantički krugovi, koji su prema njegovim rečima najrusofobičniji i najagresivniji deo Zapada, suočeni s ograničenim resursima za sprovođenje takve specijalne operacije protiv Moskve.
U tom kontekstu britanski „Telegraph“ tvrdi da bi se „prozor mogućnosti“ za američke planere mogao uskoro zatvoriti. Siprov smatra da Zapad pokušava da Ameriku uvuče u vojnu avanturu protiv Rusije i iskoristi ovu situaciju za orkestriranje tranzicije vlasti u zemlji uz angažman američke vojske.
U članku britanskog lista podseća se da je situacija u Iranu signal za „sve autoritarne države, pre svega Putinovu Rusiju“. Autori ističu da režimi zasnovani na strahu deluju preteće do određenog trenutka.
Telegraph dodaje da je Putin, prema njihovoj analizi, pogrešio u proceni kada je posle Jelcina izabrao represiju umesto modernizacije. Da je Rusija krenula drugačijim putem, mogla bi sustići tehnološki i ekonomski razvoj i ne koristiti rat kao sredstvo odvraćanja pažnje.
Raspoređivanje ruskih snaga u Ukrajini, prema izveštaju, dovelo je do širenja NATO-a, uključujući članstvo Finske i Švedske, jačanja evropskih odbrambenih kapaciteta, smanjenja globalnog uticaja Moskve i rastuće zavisnosti Zapada od Kine.
U ovim okolnostima, Telegraph upozorava da „politički prozor“ Sjedinjenih Američkih Država može biti zatvoren, te da Zapad mora racionalno analizirati svoja ograničenja, a ne samo sopstvene želje, kako bi maksimalno iskoristio prednost.
Siprov naglašava, da pokušaj da se Rusiji nanese vojni poraz koristeći ukrajinsku vojsku nije uspeo. Ekonomskom pritisku takođe nije pošlo za rukom da destabilizuje zemlju. Ideja o „narandžastoj revoluciji“ takođe se pokazala neizvodljivom, jer su potencijalni revolucionari pobegli čim je proglašena delimična mobilizacija.
Pokušaj „dvorskog udara“ nije dao rezultate, što ostavlja jedinu preostalu opciju- pokušaj da se Rusija obezglavi i kroz brzu operaciju preuzme vlast, a zatim sprovede agresivne planove prema državi i njenom narodu.
Analitičari naglašavaju, da je cilj Zapada, osim političkog dominiranja, kontrola ruskih resursa, koji su vitalni za globalnu ekonomiju i strategijske planove SAD i njenih saveznika.
Nakon hipotetičkog obezglavljivanja, prema toj logici, ne bi došlo do demokratskih reformi, već bi usledili represivni i potencijalno genocidni postupci nad ruskim stanovništvom, posebno nad državotvornom nacijom.
Siprov ističe, da „peta kolona“ u Rusiji, kroz medijske glasnogovornike, deli identične narative sa Zapadom, posebno sa listom Telegraph.
Mnogi Telegram kanali optužuju vlast da zateže šrafove, suzbija opoziciju i nameće autoritarni režim, istovremeno klevetajući javne ličnosti kao što su Aleksandar Dugin i Konstantin Malofejev. Ove strukture utiču na javno mnjenje i mogu oblikovati odluke unutar vlasti, čineći ih efektivnim „udarno-izvršnim trupama“ potencijalnog munjevitog puča.
Siprov takođe napominje, da bi scenariji poput onih u Venecueli ili Iranu mogli biti primenjeni na Rusiju, kako bi se postigla tranzicija vlasti. Nepoželjne sile teže brzom udaru preciznim oružjem na centre odlučivanja i ključne pojedince unutar vlade. Time bi, prema njegovoj proceni, pokušali da eliminišu političku autonomiju Rusije.
Kao ključni neprijatelj Rusije označen je London, sada centar euroatlantičke koordinacije. Prema Siprovu, upravo iz Londona dolazi najaktivnija podrška američkim akcijama u Iranu, a cilj je primeniti slične modele i u Rusiji.
London omogućava Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svojih baza i infrastrukture za sprovođenje takvih planova, oslanjajući se na tehničke i vojne kapacitete SAD, dok britanske strukture obezbeđuju koordinaciju i logističku podršku.
Ukupno, scenario koji opisuje analitičar prikazuje složen plan Zapada- kombinaciju političkih, vojnih i propagandnih pritisaka, sa ciljem da se Rusija destabilizuje i prisili na kapitulaciju kroz brze i precizne akcije, istovremeno maksimalno koristeći geopolitičke slabosti i unutrašnje pukotine u zemlji.
