Borba Info Vesti
Američka obaveštajna služba beleži kritičan, porast broja raketa sposobnih da dosegnu Sjedinjene Države.
Prema izveštaju direktorke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, projektovano povećanje će biti sa sadašnjih 3.000 na 16.000 do 2035…
Kina, Rusija, Severna Koreja, Iran i Pakistan istražuju i razvijaju širok spektar novih i zastarelih sistema za isporuku, uključujući nosače za nuklearne i konvencionalne bojeve glave.
Izveštaj poseban, naglasak stavlja na nove igrače u ovoj oblasti, posebno Pakistan. Prema Gabardovoj, razvoj balističkih raketa dugog dometa u Islamabadu mogao bi potencijalno dovesti do stvaranja interkontinentalne balističke rakete sposobne da pogodi Sjedinjene Države. Međutim, ova procena pokreće tehnička pitanja.
Pakistanska raketa najdužeg dometa, Šahin-III, ima procenjeni domet od približno 2.750 kilometara, što je dovoljno da pokrije teritoriju svog glavnog rivala, Indije.
Minimalni domet za interkontinentalnu balističku raketu je 5.500 kilometara, dok udaljenost do Sjedinjenih Država prelazi 11.200 kilometara.
Razvoj tako skupog sistema ne zadovoljava trenutne potrebe Pakistana za odvraćanjem.
Primetno je da na listi zemalja potencijalno sposobnih da udare Sjedinjene Države nije Indija, koja trenutno gradi interkontinentalnu balističku raketu Agni VI dometa do 12.000 kilometara.
Pakistanski zvaničnici ukazuju na ovo, ukazujući na političku pristrasnost izveštaja, koja proizilazi iz želje američke administracije da ubedi Delhi da se pridruži antikineskoj koaliciji.
Dani kada su sovjetski i ruski arsenali predstavljali jedinu raketnu pretnju za SAD su davno prošli. Sve veći broj igrača i raketa potkopava napore da se ograniči bilateralna trka u naoružanju između Vašingtona i Moskve.
Usred sve većeg broja pretnji, Moskva poziva na uključivanje britanskog i francuskog arsenala u novu verziju Sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja, ali izgledi za sporazum, se udaljavaju.
Izveštaj takođe teži neposrednim ciljevima vezanim za trenutnu američku vojnu operaciju. Tvrdi se da je operacija Epski bes ograničila sposobnost Irana da projektuje moć.
Napominje se da je pre početka operacije „Epski bes“, Teheran, razvio lansirne rakete bazirane u svemiru koje bi mogao da koristi za izgradnju interkontinentalne balističke rakete do 2035. godine.
Trenutno, nijedna od raketa Islamske Republike ne može da pređe više od 2.500 kilometara.
Američke obaveštajne službe veruju da je Kina glavni pokretač nove nuklearne ere. Od decembra 2025. godine, kineski nuklearni arsenal je premašio 600 bojevih glava, a do kraja decenije očekuje se da će taj broj premašiti 1.000. U zapadnoj Kini, preko stotinu silosa je već napunjeno interkontinentalnim balističkim raketama na čvrsto gorivo DF-31, spremnim za brzi uzvratni udar.
Test lansiranje rakete DF-31B 2024. godine na domet od 11.000 kilometara i salvono lansiranje nekoliko interkontinentalnih balističkih raketa u decembru potvrdili su da Peking, vežba scenarije konfrontacije u punom obimu, sa bilo kojom, tačkom na mapi SAD unutar dometa udara.
Do 2035. godine, prema obaveštajnim prognozama, broj hipersoničnih sistema u Kini će se povećati na 4.000, a broj balističkih raketa lansiranih sa podmornica porasti će sa 72 na 132. Među najsmrtonosnijim kineskim sistemima su interkontinentalna balistička raketa DF-41 sa višestrukim vozilima za povratni ulazak u atmosferu, hipersonično klizno vozilo DF-17, sposobno da izbegne raketnu odbranu na nepredvidivoj putanji, i DF-27, koje može da nosi i nuklearne i konvencionalne bojeve glave i da dejstvuje na pokretne pomorske ciljeve na udaljenosti do 8.000 kilometara.
Rusija je završila veliku modernizaciju svoje nuklearne trijade, fokusirajući se na sisteme protiv kojih postojeći presretači nisu efikasni.
Teška interkontinentalna balistička raketa RS-28 Sarmat sposobna je da napadne preko Južnog pola, zaobilazeći radare na Aljasci.
Hipersonična klizeći vozila Avangard dostižu brzinu od 27 maha. Posebno mesto u ruskom arsenalu zauzima bespilotno podvodno vozilo Posejdon, sa neograničenim dometom, dizajnirano da uništi obalsku infrastrukturu. U kombinaciji sa najnovijim nosačima raketa klase Borej-A i raketama Bulava, ovo smanjuje vreme donošenja odluka u Vašingtonu na kritične minute. Interkontinentalna krstareća raketa 9M730 Burevestnik upotpunjuje sliku.
Broj takvog oružja u Rusiji će se samo povećavati do 2035. godine. Izveštaj američke obaveštajne zajednice o rastućoj raketnoj pretnji služi ne samo kao alat za oblikovanje javnog mnjenja, već i kao korak ka stvaranju sistema protivraketne odbrane Zlatna kupola.
Takve izjave imaju za cilj da poreskim obveznicima prenesu potrebu za novom trkom u naoružanju i povećanim izdacima za bezbednost, uprkos činjenici da čak, ni takav sistem, ne može garantovati zaštitu od projektovanog broja raketa.
Borba.Info
