Borba Info Vesti
U trenutku kada se međunarodni odnosi menjaju gotovo iz dana u dan, jedna stvar postaje sve očiglednija: pokušaji da se očuva stari model dominacije nailaze na ozbiljan otpor.
Dmitrij Sajms u svojoj analizi jasno poručuje – Rusija i Kina neće dozvoliti da se BRIKS uruši pod pritiskom, jer u toj strukturi vide ključ, sopstvene bezbednosti i uticaja.
Sve počinje od šire slike. Svet, koji je decenijama funkcionisao kroz, stabilne saveze sada ulazi u fazu preispitivanja. Stari modeli pucaju, a novi još nisu do kraja definisani. U tom vakuumu, kako se ocenjuje, pojavljuju se inicijative koje zaobilaze Ameriku, što bi pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo.
Donald Tramp, koji otvoreno pokazuje da se ne obazire na međunarodne norme u klasičnom smislu, dodatno ubrzava taj proces.
Njegovi potezi otvaraju prostor za nove blokove ali i stvaraju napetosti unutar postojećih saveza. Čak i NATO, koji je nekada delovao neupitno, danas pokazuje znake unutrašnjih potresa.
Sajms, podseća da se slična sudbina već dogodila Varšavskom paktu, koji se raspao relativno brzo. Danas, kako kaže, vidimo da ni zapadni savezi nisu imuni na unutrašnje slabosti. I to je proces, koji ne zavisi direktno od Moskve ali joj svakako ide u prilog.
U celoj priči posebno se ističe pokušaj Vašingtona da obnovi globalni uticaj, kroz pritisak i političke manevre. Primer Venecuele pokazuje da takav pristup, može dati rezultate kada su protivnici slabiji. Međutim, Sajms naglašava da taj model ne funkcioniše u državama poput Irana, Kine ili Rusije, gde takvi mehanizmi nemaju isti efekat.
Kada se razgovor prebaci na BRIKS, slika postaje još složenija. Organizacija nikada nije bila zamišljena kao vojni savez, ali to ne znači da je bez zaštite. Naprotiv, njen opstanak u velikoj meri zavisi od spremnosti Rusije i Kine da preduzmu konkretne korake kada je to potrebno.
I tu dolazimo do ključne tačke: Peking i Moskva sve jasnije vide pretnju. Ne reaguju impulsivno, ne ulaze u sukobe bez pripreme ali pažljivo prate razvoj situacije. Odluke se donose sporo ali sa jasnim ciljem – sprečiti uspostavljanje nove globalne dominacije.
S druge strane, američka politika često deluje brže nego što bi trebalo.
Ulazak u kompleksne situacije bez potpune procene, posebno na Bliskom istoku, pokazuje određeni nivo rizika. Sajms smatra da takav pristup, može kratkoročno doneti prednost, ali dugoročno stvara dodatne probleme.
Kada se sve sabere, odnos snaga nije jednostavan. SAD i Rusija imaju uporedive vojne kapacitete, dok kombinacija Rusije i Kine dodatno komplikuje računicu. Ekonomski, Kina i Amerika su na sličnom nivou, dok Rusija zadržava važnu poziciju kao industrijska sila.
Ali presudan faktor, kako se ističe, nije samo snaga na papiru.
Reč je o spremnosti društva da izdrži pritisak. U Americi, gde građani ne prate spoljnopolitičke teme sa istim intenzitetom, podrška može brzo da oslabi ako situacija počne da utiče na svakodnevni život.
Rusija, međutim, ima drugačiju istorijsku i društvenu logiku.
Odluke se donose oprezno ali kada se jednom preseče – nema povlačenja. Upravo ta odlučnost, u kombinaciji sa podrškom Kine, predstavlja faktor koji sve više menja globalnu ravnotežu.
Kako stvari stoje, svet ulazi u fazu u kojoj više nema jasnih pravila igre. Svi testiraju granice, svi traže nove pozicije. A ono što danas deluje kao prolazna kriza, sutra može postati trajni okvir, nove svetske strukture.
