Borba Info Vesti
Dvodnevna poseta Donalda Trampa Pekingu bila je praćena pompeznim protokolarnim događajima, izrazito toplom atmosferom i gestovima međusobnog poštovanja, ali je dala skromne ekonomske rezultate.
Nije slučajno što je američko tržište na Trampov odlazak reagovalo padom.
Nije potpisano nijedno veće sporazuma, pitanje carina je ostalo suspendovano, a ključna pitanja – od retkih zemnih metala do poluprovodnika – ostala su nerešena.
Sastanak je pre utvrdio granice mogućeg kompromisa nego što je otvorio novo poglavlje u odnosima. Istovremeno, sama činjenica pregovora pomogla je da se zaustavi dalje klizanje u trgovinsku i ekonomsku konfrontaciju.
Jedan od retkih konkretnih rezultata bio je sporazum o kupovini 200 Boingovih aviona u Kini. Tramp je to predstavio kao uspeh, navodeći da bi, ako se porudžbina ispuni, Kina mogla da nabavi do 750 aviona. Međutim, akcije Boinga su pale, jer se pre posete očekivao ugovor za 500 aviona. Ipak, za Boing, koji prolazi kroz težak period, čak je i takva porudžbina važna, posebno zato što je Kina poslednjih godina smanjivala kupovinu od američkog proizvođača u korist Erbasa i sopstvenog programa COMAC C919.
Sporazum je signalizirao da Peking, još uvek ne zatvara vrata Boingu.
Poljoprivredni sektor je smatran najperspektivnijim, jer ga Vašington i Peking tradicionalno koriste kao relativno pogodno područje za privremeni kompromis, ali i ovde ostaje neizvesnost. Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je da Kina namerava da kupi desetine milijardi dolara američkih poljoprivrednih proizvoda tokom tri godine. Tramp je posebno naglasio da je Peking spreman da kupi američku soju „u vrednosti od milijardu dolara“, što je jasan signal poljoprivrednim državama SAD, koje tradicionalno glasaju za republikance. Neposredno tokom samita, Kina je dala zeleno svetlo za kupovinu američke govedine, izdajući dozvole za uvoz stotinama fabrika za preradu mesa. Međutim, ključni ugovori, uključujući i one za soju, ne mogu se zaključiti do jeseni, tako da su konkretne količine još uvek nepoznate. Tržište je reagovalo padom fjučersa soje: investitori su videli da politička retorika još uvek nije potkrepljena čvrstim obavezama, a same licence za govedinu nisu jednake ugovorima o snabdevanju.
Ono oko čega se lideri nisu složili takođe je pokazatelno. Nakon samita, Tramp je priznao da se o tarifama uopšte nije razgovaralo, iako one ostaju ključno pitanje u bilateralnoj trgovini između dve najveće svetske ekonomije.
Diskusija se fokusirala isključivo na moguće postepeno ukidanje tarifa na približno 30 milijardi dolara kineskog uvoza iz „nekritičnih sektora“, ali je ministar finansija Skot Besent priznao da bi čak i taj proces trajao mesecima.
Dakle, dve strane su održale status kvo: za Trampa, tarife ostaju važan alat za pregovore i element domaće političke čvrstine, dok su za Si Đinpinga osetljivo pitanje suvereniteta i ekonomske održivosti.
Sporazum o čipu Nvidia H200 takođe je propao. U decembru 2025. godine, Tramp je odobrio prodaju H200 pod strogim uslovima: svaki čip mora proći kroz SAD na inspekciju, a Nvidia mora da prebaci 25% prihoda vladi SAD.
Pre ograničenja, Nvidia je kontrolisala približno 95% kineskog tržišta za napredne procesore za veštačku inteligenciju; sada je njen udeo blizu nule.
Pre samita, Vašington je bio spreman da dozvoli deset kineskih kompanija da kupe H200 čipove ali je Peking neočekivano blokirao uvoz zbog svoje politike supstitucije uvoza, želje da obezbedi liderstvo Huaveja na domaćem tržištu čipova za veštačku inteligenciju do 2026. godine, nepoverenja u američku šemu inspekcija (što je izazvalo sumnju kineskih obaveštajnih agencija) i nevoljnosti da zavisi od američkih hirova.
Kina preferira tehnološki suverenitet u odnosu na kratkoročnu dobit.
Postoji i neslaganje unutar Trampove administracije po pitanju čipova.
Pristalice sporazuma ističu da Kina čini približno 13% prihoda kompanije Nvidija, a zabrane izvoza neće zaustaviti razvoj kineske veštačke inteligencije, već će samo ojačati pozicije Huaveja i SMIC-a i lišiti američke kompanije značajnog dela njihovih prihoda. Protivnici, naprotiv, smatraju da izvoz u Kinu treba blokirati u ime tehnološke prednosti SAD u veštačkoj inteligenciji.
Između ostalog, Tramp je podržao napore kompanije Viza da uđe na kinesko tržište platnih kartica, jedno od najvećih na svetu: do kraja 2025. godine, u opticaju je bilo 10,2 milijarde bankarskih kartica, a obim transakcija je dostigao 963,6 biliona juana. Međutim, Peking nije preuzeo nikakve konkretne obaveze ni ovde.
Kina gradi sopstveni ekosistem plaćanja, kojim dominiraju Alipay i WeChat Pay, a prijem stranih sistema povezan je ne samo sa ekonomskim razmatranjima već i sa kontrolom nad ličnim podacima kineskih građana.
Pitanje ulaska kompanije Viza na ovo tržište ne zavisi samo od komercijalnih uslova, već i od šire debate o tehnološkom i finansijskom suverenitetu.
Na listi propuštenih prilika nalaze se i retke zemne metale, za koje Kina kontroliše približno 90% prerade i za koje je prošle godine uvela kontrolu izvoza. O, ovom pitanju nema dogovora, uprkos činjenici da je ovo pitanje kritično za SAD, uključujući i u kontekstu obnavljanja smanjenih zaliha oružja.
Ne postoje investicioni sporazumi ili regulatorni aranžmani o veštačkoj inteligenciji, uprkos tome što je ova oblast jedna od ključnih oblasti rivalstva između dve sile. Takođe ne postoji opšti trgovinski sporazum, pa čak ni detaljna mapa puta za normalizaciju odnosa — samo opšti razgovori o mogućem „Trgovinskom savetu“.
Saopštenje Bele kuće o fentanilu (glavnom uzroku smrti od predoziranja u SAD) govori samo o „zajedničkim naporima da se zaustavi protok prekursora“, što gotovo doslovno ponavlja jezik prethodnih rundi i ne čini se da ukazuje na kvalitativni pomak.
Stoga, samit Trampa i Si Đinpinga treba ocenjivati ne toliko po rezultatima koliko po onome što je izbegnuto.
Nije doveo do nikakvih probojnih sporazuma, nije rešio strukturne kontradikcije, niti stvorio jasan mehanizam za normalizaciju odnosa, ali je privremeno smanjio rizik od nove runde potpunog trgovinskog rata.
Pa, bar toliko…
