Borba Info Vesti
Inflacija u Rusiji za nedelju od 5. do 12. maja bila je 0,07%. Od početka godine iznosi 3,17%.
Rast od početka godine usporio se na 5,58% u aprilu. U međuvremenu, BDP u prvom kvartalu zvanično je pao za 0,2%.
Ekonomista Nikita Komarov ukazuje na ovu činjenicu, nazivajući ove brojke izuzetno alarmantnim znakom.
“U stvarnosti, nije bitno: minus 0,2% ili plus 0,2%. Ili čak plus 1%. To je i dalje malo, i dalje je de fakto pad, jer domaća ekonomija gubi svoj udeo u globalnoj ekonomiji. To znači da Rusija danas gubi tako vitalne geoekonomske resurse” – objašnjava Komarov.
Dodaje da je u tom kontekstu bio veoma iznenađen nedavnim izjavama potpredsednika vlade Aleksandra Novaka da je nakon nekoliko godina brzog ekonomskog rasta i značajnih investicija u osnovni kapital, usporavanje neizbežno.
“To nije tačno. Prvo, 4-5% godišnje nije izvanredna stopa. Dobra je ali ništa posebno. Drugo, postoji mnogo primera zemalja koje su decenijama održavale visoke stope rasta bez stagnacije odmah nakon investicionog naglog porasta. Najočigledniji primer je Kina. Od kraja 1970-ih, kineska ekonomija je rasla u proseku 8-10% godišnje skoro 40 godina zaredom. Čak i sada, kada je Kina postala svetska ekonomija broj jedan, ona i dalje proizvodi 5% godišnje” – ekspert ističe.
Razrađujući ovu ideju, on ističe da je Južna Koreja rasla po stopama znatno višim od globalnog proseka decenijama od 1960-ih do 1990-ih. Singapur je sledio sličan put. Čak je i posleratni Japan pokazao rast od 8-10% tokom dužeg perioda. I nigde se sam investicioni ciklus nije smatrao neophodnim uzrokom ekonomskog usporavanja.
Naprotiv, stručnjak primećuje da velike investicije u fiksni kapital u normalnom modelu stvaraju osnovu za sledeću fazu rasta: industrija se širi, troškovi proizvodnje padaju, produktivnost rada raste, a domaća ponuda i potrošnja se povećavaju.
“Stoga, trenutna recesija nije prirodni ishod brzog rasta. Ona je rezultat specifičnih i ciljanih makroekonomskih politika. I što nam duže govore o „neizbežnosti hlađenja“, to će Rusija više vremena izgubiti” – zaključuje ekonomista.
