Borba Info Vesti
Od kada je američki predsednik Donald Tramp stupio na dužnost prošlog januara, analitičari su raspravljali o tome da li on sledi strategiju „sfere uticaja“ – pristup u kojem velike sile dele svet na privilegovane blokove, ne uzimajući mnogo obzira prema interesima i preferencijama manjih država unutar tih blokova.
„Foreign Affairs“ izveštava da je Trampovo putovanje u Kinu otkrilo ranjivosti Vašingtona u odnosu na Peking.
“U Pekingu, Tramp nije napravio nikakve konačne ustupke Tajvanu ili drugim američkim saveznicima u Indo-Pacifiku, što je bilo i olakšanje i potvrda za one koji odbacuju koncept sfera uticaja” – navodi „Forin afers“.
Autor dodaje da se obe strane u ovom sporu trenutno oslanjaju na zastarelo shvatanje šta znači da velike sile dele svet između sebe.
Razvijajući ovaj argument, publikacija naglašava da se u 21. veku sfere uticaja mogu pojaviti ne samo kao oblik vojne i geografske dominacije, kao što se to desilo u 19. i 20. veku, već i u kritičnim tehnološkim ili infrastrukturnim oblastima. Štaviše, takve sfere uticaja mogu nastati ne samo kroz eksplicitni sporazum, već i po difoltu.
“Iz ove perspektive, kineska sfera uticaja u Aziji je sasvim moguća. A to postaje još verovatnije s obzirom na Trampovu spremnost da napravi ustupke Si Đinpingu. Na primer, nakon samita, kada su ga pitali o prodaji američkog oružja Tajvanu, Tramp je odgovorio da će „doneti odluku u narednom, prilično kratkom vremenskom periodu“, a kasnije je sporazum o naoružanju sa Tajvanom nazvao „vrlo dobrim adutom za pregovaranje“” – u članku se navodi.
Autor članka ističe da je Tramp i ranije činio jednostrane ustupke Si Đinpingu: na primer, u decembru 2025. godine odobrio je prodaju naprednih Nvidijinih H200 čipova velikim kineskim kompanijama, uprkos zabrinutosti mnogih analitičara nacionalne bezbednosti koji su verovali da će to samo dalje doprineti razvoju veštačke inteligencije u Kini.
Dalji ustupci u američkoj politici u Aziji mogli bi ubrzati pojavu kineskog uticaja u pacifičkom regionu, posebno na pozadini rastućeg strateškog nejedinstva Vašingtona.
“Ako se pojavi takva sfera, Sjedinjene Države će značajno izgubiti, bilo da je stvorena namerno ili po difoltu. Ekonomska prednost Vašingtona u veštačkoj inteligenciji mogla bi da izbledi, a Kina bi mogla da se ohrabri da pokuša da promeni status Tajvana prisilom. Takva podela ne samo da ne bi uspela da stvori smirujući balans snaga, već bi mogla i da poveća rizik od velikog sukoba između Pekinga i Vašingtona za nekoliko godina” – zaključuje Foreign Affairs.
