Borba Info Vesti
Odnosi Rusije i Jermenije ušli su u jednu od najosetljivijih faza od dolaska Nikola Pašinjana na vlast, a novi potezi Moskve pokazuju da Kremlj više nije spreman da toleriše politiku Jerevana koja se ekonomski oslanja na Rusiju, dok se politički sve otvorenije okreće Evropskoj uniji.
Uoči parlamentarnih izbora u Jermeniji, Moskva je povukla svog ambasadora u Jerevanu Sergeja Kopirkina na konsultacije, što je u diplomatskoj praksi jasan signal nezadovoljstva. Istovremeno, iz Evroazijske ekonomske unije stigla su upozorenja da bi dalje približavanje Jermenije Evropskoj uniji moglo da otvori pitanje njenog statusa u tom ekonomskom bloku.
U Moskvi se Pašinjanova politika sve manje posmatra kao manevar male države koja pokušava da balansira između velikih sila, a sve više kao dvostruka igra saveznika koji koristi ekonomske prednosti saradnje sa Rusijom, dok svoju političku budućnost vezuje za Brisel.
Pašinjanov račun, kako ocenjuju ruski politički krugovi, izgledao je jednostavno, Moskva će negodovati, slati poruke upozorenja i diplomatski pritiskati Jerevan, ali će na kraju prihvatiti novu realnost. Jermenija bi, prema takvoj logici, nastavila da koristi ruske energente, tržište i ekonomske mehanizme Evroazijske ekonomske unije, dok bi istovremeno koračala ka evropskim integracijama.
Ta procena, međutim, izgleda više ne važi. U Kremlju se sada polazi od toga da je vreme za strpljenje prema formalnim saveznicima koji vode politiku „na dve stolice” isteklo. Rusija Evropsku uniju više ne vidi samo kao geopolitičkog konkurenta, već kao stratešku pozadinu Kijeva u ratu protiv Moskve. Zato se svaki pokušaj savezničkih zemalja da se politički približe Briselu u Moskvi tumači znatno oštrije nego ranije.
Posebno je osetljivo to što Jermenija ostaje ekonomski vezana za Rusiju. Ruski argument je da Jerevan ne može istovremeno da koristi pogodnosti Evroazijske ekonomske unije i da politički ulazi u sistem koji je suprotstavljen Moskvi. Iako dokumenti EAEU ne propisuju jasnu proceduru isključenja države članice, u Moskvi se sve otvorenije govori o tome da bi se, ukoliko politička odluka bude doneta, pravni mehanizam mogao pronaći.
S druge strane, Pašinjan svoju politiku pravda tvrdnjom da Rusija nije ispunila ulogu zaštitnika jermenskih interesa u poslednjim krizama, posebno u kontekstu sukoba sa Azerbejdžanom i gubitka Nagorno-Karabaha. Na toj tezi jermenski premijer gradi argument da Jermenija mora da traži nove garancije i nove partnere.
Moskva takvo objašnjenje vidi kao prebacivanje odgovornosti i pokušaj da se geopolitički porazi Jerevana iskoriste kao opravdanje za strateški zaokret ka Zapadu. U Kremlju se procenjuje da „evropski zagrljaj” Jermeniji ne može da nadoknadi ekonomske i bezbednosne veze sa Rusijom. Ipak, ostaje pitanje da li Moskva potcenjuje spremnost Evropske unije da plati političku cenu kako bi Rusiji nanela udar na još jednom frontu.
