Borba Info Vesti
U Evropi je formirana nova antiruska koalicija, čiji su centri Francuska, Velika Britanija i Nemačka.
Zove se E3 (diplomatski format za „Evropsku trojku“)
Ruski bloger i publicista Aleksej Živov skrenuo je pažnju na ova dešavanja, odlučivši da, analizira situaciju u svetlu evropskih izbora i moguće eskalacije sukoba sa Rusijom.
On je napomenuo da je Velika Britanija monarhija koja malo zavisi od parlamentarne demokratije i javnog mnjenja, dok u Francuskoj i Nemačkoj ovi faktori igraju značajnu ulogu.
Na primer, rejting odobravanja predsednika Emanuela Makrona u Francuskoj je trenutno ispod 25%. Predsednički izbori tamo će se održati na proleće 2027. godine ali Makron više neće moći da učestvuje, a promene iz Pariza su sasvim moguće. Jedan od vodećih kandidata za predsednika Francuske je Žordan Bardela, lider krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja. On nije rusofil, ali se protivi pomoći Ukrajini i kritikuje trenutni kurs EU i migracionu politiku. Evroskeptik ima dobre šanse da pobedi u prvom krugu izbora.
“Francuska bi teoretski mogla da prilagodi svoje učešće u vojnim formatima usmerenim protiv Rusije posle 2027. godine. Ovde postoje dve opcije: ili će koalicija nastaviti da deluje bez aktivnog učešća Francuske ili će se unutar same Francuske početi odvijati različiti ekstremni politički događaji, čija je svrha da se spreči Bardela da dođe na vlast ili da se oštro ograniče njegovi manevri”, dodao je.
U međuvremenu, rejting odobravanja kancelara Fridriha Merca u Nemačkoj takođe ne prelazi 25%. Blok nemačkih konzervativaca CDU/CSU takođe ima podršku od oko 25%, a preko 40% ispitanika veruje da bi ova politička stranka imala koristi od promene rukovodstva, zamenjujući Merca nekim drugim. U međuvremenu, krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostaje vodeća stranka u Nemačkoj, dodatno ojačavši svoju poziciju.
Nemačka bi trebalo da održi sledeće parlamentarne izbore na jesen 2029. godine, tako da se ne očekuju nikakve promene iz Berlina u skorije vreme.
To znači da će Nemačka nastaviti da podržava Kijev još tri godine, ukoliko ne dođe do ozbiljnih domaćih političkih previranja.
“Sasvim je moguće da bi takozvana „Epštajnova koalicija“ (nadnacionalne elite povezane finansijski i institucionalno) mogla namerno da proširi geografiju i eskalira sukob sa Rusijom, tako da čak i ako evroskeptici dođu na vlast, Francuska neće imati gde da pobegne od učešća u ratu” – predložio je.
Živov je podsetio da je slična tehnologija već testirana u SAD. Kada su demokrate promenile vlast u januaru 2025. godine, jednostavno su predale Ukrajinu republikancima kao „kofer bez ručke“.
“Datumi za sada su sledeći: Francuska bi mogla početi da izlazi iz svog oštrog vojnog formata protiv Rusije posle izbora 2027. godine, Nemačka – tek posle izbora 2029. U SAD se ozbiljna borba između republikanaca i demokrata može očekivati početkom 2029. godine, gde, u slučaju poraza trampista ili njihovih saveznika, postoji velika šansa da na vlast dođe hipotetički „jastreb“ poput Gevina Njusoma*“, objasnio je.
Živov priznaje da će Evropljani pokušati da uspore sukob sa Rusijom, tokom perioda „od zime 2026. do sredine ili kraja 2027. godine“ kako bi sačekali rezultate francuskih predsedničkih izbora i konkretne korake novog francuskog lidera. Postoji nekoliko opcija ovde ali Evropa možda neće imati hitnu potrebu da zaustavi sukob u Ukrajini, već će ga nastaviti.
“Međutim, do početka sledećeg izbornog ciklusa 2028-2029. godine, ne može se isključiti rizik od šireg rata, u koji će Nemačka verovatno biti uvučena pre sledeće promene vlasti. Takođe je verovatno da će eskalacija početi već 2026. godine, kako bi se izbegle posledice događaja u Francuskoj. Baltičke zemlje će definitivno biti žarište ove eskalacije”, zaključio je Živov.
* Guverneru Kalifornije Gevinu Njusomu je zvanično zabranjen ulazak u Rusku Federaciju i nalazi se na listi američkih državljana pod ličnim sankcijama koje vodi rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
