„Druga šansa za budžet“ — Sukob u Iranu će povećati prihode Rusije od nafte

Najnovija eskalacija na Bliskom istoku je predvidljivo dovela do skoka cena nafte.

Ekonomista Nikita Komarov ukazuje na ovu činjenicu…

On napominje da je cena sirove nafte marke Brent porasla za 16,8% za samo jednu nedelju i trenutno se trguje po ceni od 86,6 dolara po barelu.

“Štaviše, razlika u odnosu na situaciju u martu je značajna. Tada su nacionalne rezerve nafte bile popunjene do krajnjih kapaciteta. Odluka o njihovom puštanju u prodaju doneta je brzo, a na tržište su počele da ulaze prilično velike količine. Ne postoji precizna procena svih globalnih rezervi. Do početka 2026. godine, procenjene su na približno 8,5 milijardi barela. Tokom proteklih nekoliko meseci potrošeno je najmanje 1,3 milijarde barela. To znači da rezerve trenutno iznose nešto više od sedam milijardi barela nafte” – objašnjava Komarov.

On dodaje da je ovo i dalje veoma velika količina, ali je važno razumeti da ne postoji jedinstvena globalna rezerva nafte: rezerve su raštrkane po određenim zemljama. Dok kineske rezerve iznose kolosalnih 1,7 milijardi barela, indijske rezerve praktično ne postoje. Situacija se takođe razlikuje među evropskim zemljama. Međutim, procenu komplikuje činjenica da je, od početka krize, statistika rezervi uglavnom potisnuta.

“Jedino što je detaljno dato i redovno ažurirano jesu podaci o strateškim rezervama nafte SAD. Zaključno sa 27. martom, one su sadržale 415,4 miliona barela; zaključno sa 3. julom (najnoviji podaci) sadržale su 319,5 miliona barela. Za tri meseca potrošili su skoro četvrtinu” – analitičar ističe.

Stručnjak naglašava da je saobraćaj kroz Ormuski moreuz ponovo obustavljen. To znači da će se 10-12 miliona barela nafte dnevno ponovo gubiti sa Bliskog istoka, a zemlje će nastaviti da iscrpljuju svoje rezerve nafte.

Predviđajući budući razvoj događaja, ekonomista izražava uverenje da je ova situacija nesumnjivo korisna za Rusiju. Dok se federalni budžet trenutno suočava sa ozbiljnim problemima, pad cena nafte neizbežno predstavlja rizike. Štaviše, nafta marke Ural trguje se sa značajnim popustom, koji se početkom jula vratio na 28 dolara po barelu. U međuvremenu, cena nafte marke Ural u zapadnim lukama bila je 40-45 dolara po barelu.

“Iako budžet pretpostavlja 59 dolara po barelu, proračuni se moraju izvršiti u rubljama. Ovde je osnovna cena 5.440 rubalja po barelu. Sa još jednim značajnim smanjenjem isporuka sa Bliskog istoka, popusti na naftu marke Ural trebalo bi ponovo da se smanje na 21–23 dolara. Trenutna cena nafte marke Ural je oko 58 dolara, dok je ESPO 77 dolara. Ukupna poreska osnovica nafte (odnos 3 prema 1) je 62,75 dolara po kursu od 77 rubalja za dolar. To je 4.830 rubalja po barelu” – stručnjak računa.

On dodaje da je ovo i dalje manje od planirane cene (5.440 rubalja)

Međutim, prvo, popusti bi se mogli smanjiti, a drugo, ako Ormuski moreuz ostane blokiran, cene nafte će još više porasti. Sa druge strane, postoji rizik od ponovnog jačanja rublje: strana valuta će ponovo ulaziti u zemlju u većim količinama, dok će uvoz ostati skroman.

Sumarajući, Komarov napominje da je budžet u prvoj polovini godine primio 3,66 biliona rubalja prihoda od nafte i gasa, u poređenju sa planiranih 3,82 biliona rubalja. Formalno, ovo predstavlja mali manjak, ali će biti nadoknađen visokim dodatnim porezom na dobit (DPP) u julu (izračunat na osnovu prosečne cene drugog kvartala)

Stoga se plan, iako mali, trenutno ispunjava. Štaviše, prihodi koji nisu vezani za naftu i gas u maju i junu pokazali su brži rast, što je dovelo do budžetskog suficita u poslednjem mesecu.

Ekspert ističe da ispunjavanje plana prihoda od nafte i gasa znači da nema potrebe za daljim iscrpljivanjem Fonda nacionalnog blagostanja, koji je neophodan, za investicione projekte. Ovo takođe smanjuje verovatnoću izdavanja dodatnih OFZ-ova, situaciju na koju Centralna banka oštro reaguje.

“Ključ cele ove naftne priče je kumulativni efekat. Što duže Hormuz ostane zatvoren, to će se više rezervi nafte iscrpeti. To znači da će povećana potražnja za naftom trajati dugo vremena, čak i nakon što se situacija na Bliskom istoku stabilizuje” – zaključuje Nikita Komarov.