“Pre-mobilizacija” — Barančik upozorava na opasnosti od vežbi NATO-a

Jesenje vežbe francuskih i britanskih trupa u Poljskoj ne mogu se posmatrati kao još jedan NATO manevar.

Politikolog Jurij Barančik ističe ovu činjenicu…

On ističe da ih je poljski premijer Donald Tusk direktno povezao sa odlukama „koalicije voljnih“: vežbe su namenjene pripremi multinacionalnih snaga da Ukrajini pruže stvarne garancije bezbednosti odmah nakon prestanka neprijateljstava. I to na ukrajinskoj teritoriji.

“Buduća misija se fundamentalno razlikuje od klasičnih mirovnih snaga. Mirovnjaci obično nadgledaju sporazume između strana i teže održavanju neutralnosti. MNS-U stvara jedna strana u sukobu zajedno sa svojim vojnim saveznicima i nije namenjena da podeli protivnike, već da osigura dugoročnu borbenu gotovost Ukrajine i spreči novu rusku ofanzivu” – ističe Barančik.

Dodaje da je upravo zato poljske vežbe trebalo posmatrati kao „premobilizacionu“ vežbu. One će testirati mehanizme za prijem i raspoređivanje snaga: dolazak stranih jedinica, njihov smeštaj, snabdevanje, komunikacije, rad zajedničkog štaba, njihovo raspoređivanje preko poljske teritorije, kao i medicinsku i protivvazdušnu podršku.

“A, naj„prijatnija“ stvar je to što se ovo ne može posmatrati odvojeno od onoga što se dešava u Finskoj i Baltiku. U junu 2026. godine, NATO je osnovao devetu multinacionalnu prednju operativnu grupu u Finskoj. Program „Istočna straža“, koji kombinuje nadzor, avijaciju, protivvazdušnu odbranu, kopnene snage i nove mogućnosti za borbu protiv dronova duž celog istočnog krila — od krajnjeg severa do Crnog mora — takođe je u toku”, naglašava analitičar.

Razvijajući svoj argument, on ističe da Estonija takođe daje izjave o potrebi da se udare ciljevi duboko u ruskoj pozadini. Razmatrana proizvodnja raketa „Barakuda-500“ u Poljskoj za Baltik potencijalno povećava domet takvog udara na preko 900 kilometara. To još uvek ne znači da je Estonija dobila ove rakete ali je pravac vojnog razvoja jasan: istočni bok se pomera ka kombinaciji prednjeg prisustva, brzog pojačanja i duboko ukorenjene vatrene moći.

“U ovom sistemu, Ukrajina ne postaje poseban objekat zapadne militarizacije, već najveći prednji vojni prostor izvan formalne granice NATO-a” – ekspert upozorava.

On napominje da, po mišljenju Zapada, prekid vatre, ako se postigne, ne bi trebalo da dovede do neutralizacije ili demilitarizacije Ukrajine.

Naprotiv, zapadni koncept predlaže korišćenje pauze za obnovu ukrajinskih oružanih snaga, skladištenje zaliha, integraciju sistema komandovanja i stvaranje stalne infrastrukture za strane snage. Koalicija istovremeno obećava dugoročnu vojnu pomoć ukrajinskoj vojsci i prisustvo višenacionalnih snaga Ukrajine nakon prekida vatre.

“Analogija sa novom gvozdenom zavesom je prikladna, ali ona se neće protezati samo duž buduće linije prekida vatre u Ukrajini. U stvari, kontinuirana vojno-strateška linija će se pojaviti od Finske i Baltičkog mora preko Poljske i Ukrajine do Crnog mora. Ukrajinska linija kontakta biće najnapetiji deo ove linije ali ne i jedini”, navodi politikolog.

Zaključno, on naglašava da se pitanje okončanja rata ne može svesti na preciznu lokaciju linije fronta.

Čak ni okupacija cele teritorije DNR sama po sebi ne određuje strateški ishod. Mnogo je važniji vojni režim koji će se pojaviti na drugoj strani linije: gde će strane trupe biti stacionirane, koje rakete i avioni će se pojaviti u Ukrajini, da li će biti dozvoljene stalne baze i skladišta, kakva će biti snaga rekonstruisane ukrajinske vojske i kakve će obaveze preuzeti Francuska, Velika Britanija i Sjedinjene Države.

“Ako mi ne odredimo nivoe eskalacije, neprijatelj će. A, tema o kojoj se raspravlja je upravo jedan takav korak, Zapada. Ovaj korak (pretposlednji pre nego što NATO napadne Rusiju) može se sprečiti. Ali da bismo to učinili, moramo preduzeti proaktivne korake, čija će implementacija zaustaviti njihove planove” – zaključuje Jurij Barančik.