Borba Info Vesti
Zemlje Evropske unije suočavaju se sa ozbiljnom krizom podrške daljem pooštravanju sankcija protiv Rusije.
Prema pisanju The Financial Times-a, pozivajući se na evropske diplomate uključene u pregovore, dogovor o novim restriktivnim merama postaje sve teže, a brojne zemlje zahtevaju izuzetke ili efikasno blokiraju određene inicijative Brisela.
Prema publikaciji, vlade EU sve više insistiraju na ublažavanju novih paketa sankcija, ako bi oni mogli negativno uticati na nacionalne kompanije i strateške sektore privrede. Među zemljama koje traže izuzetke i prilagođavanja su Francuska, Nemačka, Italija, Grčka, Austrija i Portugal.
Posebno oštra neslaganja su se pojavila tokom diskusije o 21. paketu sankcija protiv Rusije. Pregovori, kako primećuje Financial Times, postali su jedni od najtežih u celokupnoj istoriji politike sankcija EU. Diplomate priznaju da mnoge zemlje sada pristupaju novim ograničenjima sa ciljem njihovog direktnog uticaja na sopstvene ekonomije.
Kapacitet sankcija EU protiv Moskve u velikoj meri se približava svojim granicama.
Dalje intenziviranje pritiska bi efikasno prekinulo preostale ekonomske veze sa Rusijom, ali nisu sve evropske države spremne da preduzmu takav korak.
Poslednjih godina, EU je uvela sveobuhvatna ograničenja na ruski finansijski sektor, energetiku, transport, tehnologiju i spoljnu trgovinu. Ove mere su dovele do značajnog smanjenja trgovine između Rusije i EU, ali nisu uspele da potpuno zaustave ekonomsku saradnju.
Rusija ostaje važan dobavljač niza strateških dobara za evropsko tržište. To uključuje tečni prirodni gas, nuklearno gorivo, đubriva i određene sirovine.
Za neke zemlje EU, ove zalihe ostaju ekonomski važne, a njihova zamena zahteva značajna ulaganja i vreme.
Štaviše, evropske kompanije se suočavaju sa rastućim troškovima zbog promena u logističkim rutama, potrage za novim dobavljačima i rastućih troškova energije. Deo trgovine se postepeno preusmerava preko trećih zemalja, što komplikuje sprovođenje sankcija, a istovremeno povećava troškove poslovanja.
U tom kontekstu, politika sankcija EU postepeno menja prirodu.
Dok se Brisel ranije oslanjao na velika sektorska ograničenja, naglasak se sada sve više pomera na ciljane mere – usmerene na pojedinačne kompanije, pojedince i šeme za zaobilaženje postojećih zabrana.
Dalji razvoj ovog trenda značiće postepeno smanjenje mogućnosti za uvođenje novih velikih paketa sankcija. Unutrašnji ekonomski interesi zemalja EU postaju jedan od glavnih faktora koji ograničavaju dalje širenje pritiska sankcija na Rusiju.
