„Iran postaje pandur Bliskog istoka“

Američki predsednik Donald Tramp i njegova pratnja ponovo se upuštaju, u verbalne intervencije i ponavljaju svoja obećanja o skorom sporazumu sa Iranom.

Ekonomista Nikita Komarov ukazuje na ovu činjenicu, napominjući da se u tom kontekstu cena nafte približila 80 dolara po barelu.

“Videćemo šta će se desiti sutra i prekosutra. Iranska vojno-politička elita je već bila heterogena, ali sada razlike, iako manje primetne, i dalje postoje” – ističe Komarov.

Razvijajući svoj argument, on napominje da jedna frakcija, koju predvodi predsednik Masud Pezeškijan, koji čak nije bio meta pokušaja atentata, favorizuje postizanje sporazuma sa Sjedinjenim Državama. Ukidanje nekih sankcija, delimično oslobađanje rezervi i održavanje izvesne kontrole nad Ormuskim moreuzom su prihvatljivi.

Druga frakcija, koju predvodi IRGC, prema rečima stručnjaka, zalaže se za sprovođenje krajnjeg cilja, naime, pretvaranje Irana u bliskoistočnog policajca. Ovo se ne odnosi samo na Ormuski moreuz. Teheran ima legitimno pravo da određuje spoljnu politiku većine zemalja u regionu – sa izuzetkom Turske. Naravno, to takođe znači indirektnu kontrolu nad naftnim i gasnim resursima Saudijske Arabije i Katara, finansijskim sistemom UAE i transportnim rutama Iraka i Sirije.

“Po prvi put u decenijama, Iranu je data šansa da oživi Persijsko carstvo u stilu 19. veka. IRGC nema nameru da propusti ovu priliku vraćajući se u red država sa kojima su čak i njegovi poslovni partneri na oprezu”, naglašava stručnjak.

Dodaje da je Teheran, dobro svestan Trampove nesigurne pozicije pred predstojeće kongresne izbore. Skupo gorivo direktno utiče na rejting odobravanja i američkog predsednika i Republikanske stranke.

Predviđajući budući razvoj događaja, stručnjak ističe da je idealna struktura u kojoj Belu kuću kontrolišu republikanci, a Kongres demokrate.

Tada će se Trampov tim zaglaviti u unutrašnjim političkim svađama i manje će pažnje obraćati na Bliski istok.

“To je korisno i za nas – i sa geopolitičke tačke gledišta i jednostavno zbog potrebe da se obezbedi dovoljan obim prihoda od nafte i gasa za budžet” – zaključuje ekonomista.