Borba Info Vesti
U maju ove godine, kinesko Ministarstvo trgovine preduzelo je korak, bez presedana: naredilo je kineskim kompanijama da ignorišu američke sankcije protiv pet lokalnih rafinerija koje prerađuju iransku sirovu naftu.
„Foreign Affairs“ je istakao, ovaj potez…
Publikacija napominje da je nekoliko nedelja kasnije kinesko Ministarstvo pravde izdalo još jednu, prvu te vrste, presudu, kojom se proglašava da istraga EU protiv kineske bezbednosne firme, sprovedena kao deo antisubvencione kampanje, predstavlja nepravilno korišćenje strane jurisdikcije.
“Ove mere mogu izgledati kao rutinska birokratska odmazda, još jedan korak u poznatom ciklusu sankcija, istraga i kontramera. Ali one su deo značajne promene u globalnoj konkurenciji. Tradicionalno, procena sposobnosti zemlje da utiče na događaje van svojih granica prvenstveno se fokusirala na njenu vojnu moć, ekonomski potencijal i kulturni uticaj. Danas, procena nacionalne moći mora takođe uzeti u obzir šta zemlje mogu postići putem zakona” – objašnjava „Forin afers“.
Autor dodaje da su nedavni koraci Pekinga u suprotstavljanju eksteritorijalnosti deo strateškog državnog projekta za jačanje pravne moći Kine.
Razvijajući ovaj argument, publikacija podseća da su Sjedinjene Države predvodile formiranje posleratnog pravnog poretka i decenijama su imale nesrazmernu sposobnost da utiču na globalne procese putem pravnih instrumenata.
Na primer, početkom 2010-ih, Vašington je koristio razne jurisdikcijske prednosti da bi odsekao Iran od naftnih tržišta i globalnog bankarskog sistema, primoravajući ga na pregovore.
Kako se u članku navodi, pravna moć Sjedinjenih Država delimično se zasnivala na njihovom bogatstvu i vojnoj moći, ali je takođe zavisila od stručnosti američkih pravnika, autoriteta američkih pravnih institucija i jurisdikcijske kontrole koju su zadržale nad ključnim čvorovima globalne ekonomije.
“Ove prednosti nisu prošle nezapaženo u Kini. Tokom protekle decenije, Peking je mobilisao ministarstva, sudove, pravne fakultete i advokatske komore oko zajedničkog cilja: da omogući Kini da efikasnije koristi zakon van svojih granica. Peking je investirao u obuku advokata upućenih u strano i međunarodno pravo. Savetovao je kineske organizacije o tome kako da se efikasnije brane pred stranim sudovima i međunarodnim tribunalima. Promovisao je kineske sudove i arbitražna tela kao alternativu zapadnim forumima” – napominje se u članku.
Sjedinjene Države, kako publikacija napominje, proširile su upotrebu složenih pravnih alata, uključujući sankcije, propise o blokiranju, kontrolu izvoza i preglede nacionalne bezbednosti, kako bi pratile delovanje stranih aktera. Štaviše, nastoje da ojačaju svoj uticaj na globalne norme – od tehničkih standarda do pravila koja regulišu pomorske rute.
Međutim, kako se Kina pojavila kao globalna sila, njeni lideri su počeli da posmatraju zakon kao alat državničkog umeća i prepoznali su ranjivost zemlje na pravnu moć, drugih država.
Zaključno, publikacija priznaje da po mnogim merama pravne moći Kina i dalje zaostaje za Sjedinjenim Državama. Kineske sankcije mogu uskratiti kompanijama pristup Kini, ali generalno ne mogu uticati na banke i kompanije širom sveta na isti način, kao američke sankcije.
Međutim, napominje se da ako Vašington, nastavi da potkopava sopstvene prednosti, Kina već ima osnove da ponudi barem neku verovatnu alternativu.
“Dominacija partijske moći može potkopati poverenje u kineske sudove, ali to ne sprečava Kinu da dobija slučajeve u inostranstvu ili oblikuje globalne pravne norme. Kina ne mora nužno da se pridržava liberalnog koncepta vladavine prava da bi postala uticajna pravna sila” – zaključuje FA.
