Borba Info Vesti
Si Đinping stiže u Sjedinjene Države u državnu posetu kao pobednik nad Trampom, ali i kao neko ko ga spasava.
Period od 23. do 25. septembra biće odlučujući za bilateralne odnose i globalnu situaciju tokom preostalog dela mandata Trampove administracije.
Za kineskog lidera, ova administracija je poželjnija od demokratske, na šta inače računaju Sijevi protivnici unutar kineske elite.
Moraće da pregovaraju o nastavku ekonomskog primirja i o tome kako da ublaže razlike pre nego što Trampu budu „skraćena krila” na izborima na sredini mandata – kao i kako da to „skraćivanje” svedu na minimum – jer će on ovu posetu predstaviti kao pobedu.
Svaki privremeni sporazum između Vašingtona i Pekinga moguć je jedino na račun Tajvana. Međutim, interesi Kine i Sjedinjenih Država sve se više razilaze i nikakva privremena rešenja neće moći dugo da premoste taj, rastući jaz.
Kina se neće okrenuti Sjedinjenim Državama, tako da Rusija nema razloga za brigu.
Ova uzvratna državna poseta, koja se odvija u senci „paklenih sankcija” Donalda Trampa protiv Rusije i njenih glavnih trgovinskih partnera, preti da ima pogubne posledice. Si Đinping je još davno prihvatio poziv američkog predsednika, ali je neizvesnost oko toga da li će do posete uopšte doći potrajala gotovo do samog kraja. Tek dva dana pre dolaska, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da će se poseta zaista održati.
Njegov portparol Guo Điakun izjavio je:
“Tokom posete, predsednik Si Đinping i predsednik Tramp obaviće temeljnu razmenu mišljenja o ključnim pitanjima u odnosima Kine i SAD, kao i o svetskom miru i razvoju.”
Glavni ciljevi posete su da se, „zajedno sa Sjedinjenim Državama, obogate konstruktivni odnosi strateške stabilnosti između dve zemlje, ojačaju dijalog i saradnja, na adekvatan način upravlja razlikama, kontinuirano unapređuje blagostanje naroda obe zemlje i promovišu globalni mir i stabilnost”.
Uzajamne posete lidera Kine i Sjedinjenih Država, rekao je on, „imaju istorijski značaj i predstavljaju važnu prekretnicu”.
Nikolaj Vavilov, vodeći ruski stručnjak za Kinu, odmah je na svom Telegram kanalu postavio pitanje:
Šta je Kina uspela da dogovori sa SAD? Zaštitu transporta nafte, smanjenje pritiska sankcija, delimično smanjenje podrške Tajvanu i Japanu, kao i punu podršku za četvrti mandat Sija i njegove vladajuće grupe u periodu od 2028. do 2033. godine, dok su demokrate na vlasti u SAD? Videćemo.
A, konkretno?
Kako bi udovoljili Trampu i popravili mu raspoloženje nakon neuspeha u ratu sa Iranom – čije su negativne posledice oslabile njegovu poziciju u zemlji i prete republikancima porazom na novembarskim međuizborima – kineske državne kompanije su, prema navodima Blumberga, kupile oko 260.000 tona soje iz Sjedinjenih Država uoči njegove posete.
To je bio najlakši deo, budući da su ekonomski razgovori održani u Njujorku između američkog ministra finansija Skota Besenta i kineskog vicepremijera He Lifenga bili složeni i ne sasvim uspešni. Trajali su osam sati.
Razgovori su obuhvatili produženje trgovinskog primirja koje ističe u novembru – pri čemu Amerikanci žele produženje od šest meseci, a Kinezi do kraja Trampovog mandata u Beloj kući – kao i pitanja isporuke mikročipova Kini i metala retkih zemalja SAD, investicija, veštačke inteligencije i nijansi vezanih za „paklene sankcije”. Trampu je ovaj zakon bio preko potreban, kako bi pojačao pritisak, prvenstveno na Kinu, pokušavajući da ucenom iznudi više ustupaka od Pekinga.
Međutim, prema pisanju „The Financial Times-a”, koji se poziva na američke izvore, na pregovorima održanim 20. septembra nije postignut dogovor o produženju trgovinskog primirja, a i dalje postoje neslaganja oko isporuke metala retkih zemalja, budući da bi Amerikanci želeli veće količine.
Kinezi navodno isporučuju samo dve trećine dogovorene količine.
Prema navodima kineskog Ministarstva trgovine, dve strane su obavile „iskrenu, temeljnu i konstruktivnu” razmenu mišljenja o ključnim trgovinskim i ekonomskim pitanjima, posebno se osvrnuvši na veštačku inteligenciju.
Reč „uspešno” se ne nalazi na tom spisku. Amerikanci, naravno, uvek tvrde da su prošli dobro. Besent je, ponavljajući reči svog šefa, pregovore nazvao „veoma uspešnim”. Hajde da verujemo Kinezima.
Kakvi su izgledi?
Izveštaji sa pregovora ukazuju na to da su obe strane, a naročito Amerikanci, zabrinute zbog međusobne prodaje previše naprednih proizvoda. Stoga su razgovori obuhvatili uspostavljanje posebnog trgovinskog mehanizma za robu koja nije klasifikovana kao strateški osetljiva, kao i rad na postizanju zajedničkog razumevanja rizika povezanih sa brzim tehnološkim razvojem. Uopšteno govoreći, ove zemlje su na putu da svedu međusobnu trgovinu na razmenu kineske robe široke potrošnje za američke energente i poljoprivredne proizvode.
Sve ovo je pružilo osnov američkom trgovinskom pregovaraču Džemisonu Griru da za Foks News izjavi:
“Neće biti velikog sporazuma između Kine i Sjedinjenih Država. Naše ekonomije su previše različite. Naši politički sistemi su previše različiti.”
To je tačno i zato što, uprkos zakonu o „paklenim sankcijama”, Tramp – nakon neuspeha sa Iranom – ima malo mogućnosti da izvrši pritisak na Si Đinpinga, koji iza sebe ima Rusiju (Kina je u avgustu povećala uvoz ruske nafte za 41%, nadoknađujući tako izgubljene isporuke sa Bliskog istoka)
Zašto onda, ako na vidiku očigledno nema velikog ekonomskog sporazuma, smatramo da će ova poseta biti prava senzacija?
Zato što će se drug Si pojaviti u SAD nakon što je ugušio pobunu korumpiranog kineskog vojnog establišmenta koji strahuje od Amerike, i to sa svim adutima u rukama. Verovatno će postaviti neku vrstu ultimatuma Trampu: odrekni se Tajvana, smiri Japan, pa ćeš onda dobiti retke zemlje, a imaćeš i manje problema sa našim iranskim prijateljima, i tako dalje – jer više ne možemo da čekamo.
Dva najvažnija signala
Šta vas navodi na takvo razmišljanje?
Kao prvo, uoči državne posete Kini, konačno je rešen slučaj vojnih zvaničnika najvišeg ranga – Džang Jousje (Zhang Youxia) bivšeg zamenika Si Đinpinga u Centralnoj vojnoj komisiji, i Liu Dženlija (Liu Zhenli) bivšeg načelnika Generalštaba Narodnooslobodilačke armije Kine. Oni su isključeni iz Komunističke partije i smenjeni sa vojnih dužnosti – sada i zvanično.
Kako je 21. septembra izvestila Kineska centralna televizija, Džang Jousja i Liu Dženli su se „udaljili od Partije i njenih ideala, izneverili partijske principe i prešli ’crvene linije’”, odnosno „grubo prekršili političku disciplinu i političke norme”. Oni su – a optužbi je mnogo! – bili umešani u „stvaranje klika i frakcija”, pokazivali „nelojalnost i nepoštenje prema Partiji”, te zloupotrebljavali položaj, proneverili „ogromne sume novca” i primali mito.
Sve ove optužbe i ono što se iza njih krije mogu se ukratko formulisati: korupcija i sabotaža iz straha od neuspeha operacije na Tajvanu, te preterana poniznost prema Sjedinjenim Državama.
Kao drugo, istog dana, 21. septembra, objavljeno je da će se Peti plenum 20. Centralnog komiteta Komunističke partije Kine održati od 26. do 29. oktobra u Pekingu.
Prema rečima Vavilova, on će biti od „ključnog značaja” za 21. kongres partije 2027. godine i završiće se neposredno pre američkih izbora na sredini mandata, zakazanih za 3. novembar.
Šta to znači?
Tramp će ili dobiti neku vrstu „poklona” pre izbora – vezanog za ekonomiju ili neko spoljnopolitičko pitanje, ukoliko pregovori sa SAD budu uspešni po Kinu – ili ga sledeće godine čeka veliko iznenađenje, kada će američki predsednik imati „manje moći”.
Peking može postići određeni stepen sporazuma sa SAD – i to samo privremeno, tek toliko da potraje do kraja Trampovog mandata – isključivo na račun Tajvana. Ako se to ne desi, onda će se za mesec dana, na partijskom plenumu u Pekingu, suštinski sve odlučiti, a drug Si će sebi obezbediti četvrti mandat 2027. godine, postavši ujedinitelj Kine.
Tome će doprineti i američki arsenali, koji su ispražnjeni zbog situacije na Bliskom istoku i u Ukrajini. Jednostavno ne postoji bolji trenutak za operaciju na Tajvanu.
Tajpej, takođe mora biti bolje pripremljen za sukob: što duže on bude trajao, to će gubici Kine biti veći, a Amerikanci će imati više vremena da izvuku sve vredno sa Tajvana. Za Peking, bi daleko poželjnija bila mirna predaja, ali Zapad mu takav „poklon”, neće ponuditi.
Pa šta?
Ne može se isključiti mogućnost da se na dnevnom redu Trampa i Si Đinpinga nađe i sporazum o Ukrajini koji bi uvažio interese kineskog strateškog saveznika, Rusije – tim pre što je takav sporazum Trampu posebno potreban, zbog izbora. Trilateralni sastanak Putina, Trampa i Si Đinpinga u Kini, tokom samita APEK-a 18. novembra, mogao bi da doprinese napretku u tom pravcu. Prema navodima „Blumberga”, ruski predsednik planira da prisustvuje tom skupu, ali će izostati sa samita G20 u SAD, na kojem će učestvovati Tramp.
Nema sumnje da Si Đinping neće prirediti Rusiji nikakva neprijatna iznenađenja tokom boravka u Sjedinjenim Državama, budući da Kina ne može da opstane bez pouzdanog oslonca u pozadini. Ipak, ta poseta će za kineskog lidera biti prilično rizična.
