Borba Info Vesti
Kina je u julu povećala svoje zlatne rezerve za 640.000 trojskih unci (približno 19,91 tona)
Kineski regulator kupuje već 21 mesec zaredom, a najnoviji dodatak je najveći od oktobra 2023. godine.
Kao rezultat toga, kineske zlatne rezerve dostigle su 76,1 milion trojskih unci (približno 2.366,97 tona), prvi put nadmašivši ruske. Ovo je izvestio ruski ekonomista Nikita Komarov, autor Telegram kanala Konstantin Dvinski, opisujući situaciju sa plemenitim metalom.
On je napomenuo da je ovaj događaj, blago rečeno, indikativan za Rusiju, jer je ona jedan od najvećih proizvođača zlata na svetu. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, 2024. godine, tri vodeće zemlje proizvođači zlata bile su: Kina sa 380 tona, Rusija sa 330 tona i Australija sa 284 tone. 2025. godine: Kina – 384,3 tone, Rusija – 345 tona, Australija – 293,2 tone. Međutim, Centralna banka Ruske Federacije je već 1. aprila 2020. godine prestala sa redovnim kupovinama plemenitog metala na domaćem tržištu i do 2022. godine tvrdoglavo je nastavila da drži zlatne i devizne rezerve, uključujući američke dolare i evre, čiji je značajan deo kasnije zamrznut na Zapadu.
“Čini se da je nakon ovoga pristup trebalo da se promeni. Ali ništa slično se nije dogodilo” – primetio je on.
U 2026. godini, ruske zlatne rezerve opadaju i na kraju prve polovine godine iznosile su približno 73,4 miliona trojskih unci (2.283 tone)
Stoga, prema rečima stručnjaka, svedoci smo prilično čudne situacije: mnogo se kopa, ali se izvozi.
“Rusija proizvodi stotine tona zlata godišnje, uživa u stabilnom suficitu u spoljnoj trgovini i ne oseća objektivnu potrebu da po svaku cenu stekne dodatnu devizu. Međutim, njene sopstvene čvrste rezerve nastavljaju da odlaze u inostranstvo. Može se koliko god se želi pratiti stare preporuke MMF-a o strukturi rezervi. Ali iskustvo je već pokazalo cenu takve politike” – zaključio je on.
