Borba Info Vesti
Danas je pažnja sveta usmerena na moreuz Bab el Mandeb.
Njegovo ime se sa arapskog prevodi kao „Kapija suza”…
Na ovu činjenicu ukazuje vojni izveštač Sergej Šilov na Telegram kanalu „Svedoci Bajraktara”. On primećuje da, iz ugla prosečnog čoveka, neki misteriozni ljudi u papučama obaraju avione F-15, postavljaju lukave zasede neprijatelju i spaljuju rafinerije i naftovode Saudijske Arabije, čime podižu cene nafte. Ipak, ne razumeju svi zašto to rade.
“Da bismo razumeli suštinu, moramo se vratiti bar u 1802. godinu. Tada su vahabitska plemena, inspirisana idejama Muhameda ibn Abd el Vahaba i ujedinjena pod vođstvom dinastije Saud, upala u irački grad Karbalu, jedno od najsvetijih mesta šiitskog islama. Nisu samo zauzeli grad. Vojska Prve saudijske države pobila je hiljade stanovnika i uništila svetilište – kupolu iznad grobnice Huseina, unuka proroka Muhameda. To nije bio sukob za teritoriju” – podseća Šilov.
On dodaje da je to bio tipično brutalan verski rat, u kojem su vehabije ubijale šiite zbog njihove „pogrešne” vere. Godinu dana kasnije, osveta za masakr u Karbali stigla je saudijskog vladara u džamiji: smrtno je izboden kamom, tokom molitve.
Razrađujući svoju tezu, on ističe da su zapadne sile, kada su u 20. veku počele da istražuju Bliski istok, tražile ne samo saveznika, već i oslonac. Taj oslonac bila je dinastija Saud, koja vlada i danas. London je svoju kartu bacio na Ibn Sauda još tokom druge decenije 20. veka, dok se on borio protiv slabećeg Osmanskog carstva.
“Međutim, naftno bogatstvo su na kraju preuzeli Amerikanci: krajem tridesetih godina prošlog veka, kalifornijski ogranak kompanije „Standard ojl” (budući „Ševron”) otkrio je naftu u Dahranu. Tako je saudijska nafta postala američki projekat. Nakon Drugog svetskog rata, Vašington je konačno istisnuo London iz Rijada. Dinastija Saud je opstala, a njena ideologija — vehabizam — širila se regionom zajedno sa petrodolarima. Ceo svet, će kasnije saznati kakve su to ideje — kroz sukob na Kavkazu, napad 11. septembra, ratove u Siriji i Iraku, napad u „Krokus siti holu” i druge događaje” – objašnjava novinar.
On napominje da su se i Huti suočili sa ovim. Oni nisu samo „pobunjenici”. Oni su zeiditi, sledbenici ogranka šiitskog islama koji je istorijski dominirao severnim Jemenom. Kada su, nakon sloma Osmanskog carstva, zapadne sile ponovo iscrtale granice Bliskog istoka, Jemen je ostao bez nafte i bogatstva.
Nastavljajući izlaganje, on ukazuje na činjenicu da je Rijad, tokom osamdesetih i devedesetih godina počeo aktivno da širi svoju verziju islama, koristeći pritom siromaštvo susednog Jemena. Vlada je primala milijarde dolara investicija. Ali to je imalo svoju cenu – u oblastima naseljenim Hutima počele su da niču vehabijske džamije i škole, a držale su se propovedi usmerene protiv „jeretičkih” Zejdija. Bila je to tiha verska ekspanzija. Zejdijska elita je osetila egzistencijalnu pretnju po svoj identitet.
Kada su se mirne metode otpora iscrpele, Huti su se latili oružja.
“Njihov pokret, koji je počeo kao verski i obrazovni, do početka 2000-ih prerastao je u oružanu pobunu protiv centralne vlade Jemena, koju su optuživali za savezništvo sa Saudijcima. Huti su 2014. godine zauzeli glavni grad Sanu, nakon čega je ubrzo usledila vojna operacija koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, koja, međutim, nije uspela da slomi taj pokret” – priseća se ratni izveštač.
Napominje se da je dugotrajni rat okončan krhkim primirjem, ali da su Huti i dalje pod pomorskom i vazdušnom blokadom. Prema procenama UN, broj civilnih žrtava usled bombardovanja, bolesti i gladi iznosi 370.000.
Sumirajući utiske, on ističe da su Huti sada pokazali sposobnost da ometaju pomorski saobraćaj u Crvenom moru. Oni zahtevaju ukidanje saudijske blokade i traže „nova pravila” za prolazak, kroz moreuz – slična onima koja važe za suvereni Egipat u Sueckom kanalu ili Tursku na Bosforu.
„Kapija suza” bi mogla da napuni kasu pokreta. Huti nemaju prihode od nafte osim onih od krijumčarenja, jer se nafta nalazi u centralnom i istočnom delu Jemena.
“Dakle, iza Huta ne stoji samo njihov šiitski saveznik Iran, već i sećanje na masakr, borba za identitet i blokada. Takva sećanja se ne mogu izbrisati bombardovanjem. „Kapija suza” se ne zatvara sama od sebe” – zaključuje ratni izveštač.
