Borba Info Vesti
Upozorenje koje dolazi iz vrha nemačke industrije otvara ozbiljno pitanje budućnosti evropske privrede, čiji su temelji godinama smatrani jednim od najstabilnijih na svetu.
Dok politički lideri govore o ekonomskom oporavku, veliki proizvođači suočavaju se sa sve nepovoljnijim uslovima poslovanja, rastućim troškovima i neizvesnošću na međunarodnim tržištima.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se pritisci istovremeno pojačavaju iz više pravaca, ostavljajući sve manje prostora za dugoročno planiranje.
Generalni direktor nemačke kompanije Kerher (Kärcher), Hartmut Jener, ocenio je da su Nemačka i ostatak Evrope zahvaćeni „savršenom olujom“, u kojoj se spoljni ekonomski udari prepliću sa unutrašnjim slabostima.
U autorskom članku za Euronews, objavljenom 1. novembra, upozorio je da deindustrijalizacija više nije udaljena mogućnost, već proces koji se već odvija. Smanjenje proizvodnje, gubitak desetina hiljada industrijskih radnih mesta i premeštanje poslovanja predstavljaju, prema njegovom mišljenju, znakove duboke strukturne krize.
Među najtežim izazovima izdvojio je trgovinsku politiku Sjedinjenih Američkih Država. Nepredvidivi potezi Vašingtona, stalne pretnje novim carinama i mogućnost uvođenja dodatnih trgovinskih ograničenja stvaraju izuzetno nepovoljno okruženje za evropske izvoznike.
Kompanije koje posluju na nemačkom tržištu više ne mogu sa sigurnošću da procene buduće troškove, što neposredno utiče na njihove investicione odluke. Jener smatra da je takva neizvesnost posebno štetna za industriju, u kojoj se razvoj proizvoda i izgradnja proizvodnih kapaciteta planiraju godinama unapred.
Istovremeno, evropski proizvođači suočavaju se sa sve snažnijom konkurencijom iz Kine. Peking je tokom prethodnih decenija izgradio industrijski sistem koji više nije zasnovan samo na jeftinoj radnoj snazi, već i na tehnološkoj superiornosti u pojedinim oblastima.
Državne subvencije, podrška strateškim industrijama i valutna politika usmerena na jačanje izvozne konkurentnosti omogućile su kineskim kompanijama da zauzmu značajne pozicije na svetskom tržištu.
Prema Jenerovoj oceni, ogromni proizvodni kapaciteti i državna podrška stvaraju uslove u kojima evropske privatne kompanije teško mogu da se takmiče pod ravnopravnim uslovima.
Ozbiljnost njegovih upozorenja dodatno naglašava činjenica da dolaze od čoveka koji više od dve decenije rukovodi jednim od najpoznatijih nemačkih industrijskih preduzeća. Kerher, osnovan 1935. godine, tokom 2025. ostvario je promet od gotovo 3,5 milijardi evra.
Čak 86 odsto prihoda kompanije potiče sa inostranih tržišta, zbog čega promene u međunarodnoj trgovini imaju neposredan uticaj na njeno poslovanje. Preduzeće je i dalje u porodičnom vlasništvu, zapošljava približno 17.000 ljudi, posluje u 87 država i proizvodi više od 3.000 različitih uređaja i proizvoda za čišćenje i održavanje.
Jener je na čelu Kerhera od 2001. godine, a za vreme njegovog rukovođenja promet i broj zaposlenih utrostručeni su. Kompanija sa sedištem u Vinendenu, u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, održava konkurentnost zahvaljujući stalnim ulaganjima u razvoj novih tehnologija.
Više od hiljadu zaposlenih angažovano je na istraživanju i razvoju, uključujući robotizovane sisteme za čišćenje, baterijske uređaje i digitalizaciju. Međutim, čak ni preduzeća koja uspešno uvode inovacije nisu zaštićena od posledica nepovoljnih ekonomskih i političkih odluka.
Posebno zabrinjava položaj nemačke automobilske industrije i proizvođača mašina, koji su decenijama predstavljali okosnicu nacionalnog izvoza.
U tim sektorima sve češće se razmatraju zatvaranja proizvodnih pogona, smanjenje broja zaposlenih i preseljenje proizvodnje u druge države. Visoke cene energije, rastući troškovi rada i složeni administrativni zahtevi dodatno umanjuju privlačnost Nemačke za nova industrijska ulaganja.
Upravo unutrašnju ekonomsku politiku Jener smatra jednim od ključnih razloga zbog kojih evropska industrija teško odgovara na spoljne izazove. Prema njegovoj oceni, vlasti u Berlinu i Briselu godinama su odlagale neophodne reforme, dok je obim propisa koji uređuju poslovanje neprekidno rastao.
Umesto stvaranja uslova za nove investicije, kompanije su suočene sa dodatnim obavezama, ograničenjima i troškovima koji smanjuju njihovu sposobnost da brzo reaguju na promene tržišta.
Nemački privrednik posebno kritikuje administrativni sistem koji od preduzeća zahteva sve veća izdvajanja za dokumentaciju, izveštaje i ispunjavanje regulatornih procedura.
Na te poslove troše se milioni evra i značajni ljudski resursi koji bi mogli biti usmereni na proizvodnju, razvoj novih proizvoda i zapošljavanje. Zbog toga traži suštinsko pojednostavljivanje birokratije, a ne samo ograničene izmene postojećih pravila. Državna administracija trebalo bi da postane efikasniji servis privrede, uz brže donošenje odluka i širu primenu veštačke inteligencije.
Jener odbacuje i tvrdnje da se ekonomska situacija u Nemačkoj značajno popravlja samo zato što zvanične prognoze predviđaju rast od 1,3 odsto. On upozorava da se deo očekivanog povećanja privredne aktivnosti zasniva na državnom zaduživanju, vojnim narudžbinama i subvencijama.
Takav model naziva „pozajmljenim rastom“, jer ne predstavlja dokaz da su privatna ulaganja i industrijska proizvodnja zaista obnovili svoju snagu. Privremeno povećanje potrošnje finansirano javnim dugom, prema njegovom mišljenju, ne može trajno rešiti strukturne probleme nemačke ekonomije.
Promene zahteva i u oblasti zapošljavanja. Nepovoljna demografska kretanja znače da će nemačkoj privredi biti potrebno više radnih sati i efikasnije korišćenje raspoložive radne snage.
Zato predlaže veće podsticaje za prekovremeni rad, fleksibilnije radno vreme, prilagođavanje pravila o naknadama tokom bolovanja i jednostavnije angažovanje kvalifikovanih stručnjaka.
Smatra da odbijanje razgovora o takvim reformama, uz obrazloženje da one ugrožavaju radnička prava, zanemaruje činjenicu da bez konkurentnih kompanija ni postojeća zaposlenost ne može biti dugoročno očuvana.
Njegovi stavovi o radu i ekonomskoj odgovornosti povezani su sa ličnim iskustvom. Jener, koji ima 61 godinu, odrastao je kao najmlađe dete na porodičnom imanju u Vinendenu.
Tokom studija poslovne administracije i inženjerstva radio je na roditeljskoj farmi, a profesionalnu karijeru u Kerheru započeo je 1991. godine kao asistent. Svoje razumevanje poslovnog uspeha opisuje odnosom u kojem rad i posvećenost čine 97 odsto rezultata, talenat dva odsto, a sreća svega jedan odsto.
Iz takvog pristupa proizlazi i njegovo protivljenje ekonomskom modelu koji se previše oslanja na državnu intervenciju. Jener smatra da dugoročni prosperitet mora počivati na proizvodnji, investicijama, preduzetničkoj inicijativi i stvaranju nove vrednosti.
Državne subvencije mogu privremeno ublažiti pojedine teškoće, ali ne mogu zameniti konkurentnu industriju niti obezbediti trajno finansiranje socijalnog standarda.
Na međunarodnom planu traži odlučniju reakciju Evropske unije prema trgovinskim praksama Sjedinjenih Država i Kine. Slobodna trgovina, prema njegovom stavu, ima smisla samo ukoliko sve strane poštuju ista pravila.
Zato se zalaže za ravnopravne tržišne uslove i sankcije protiv onih koji ih krše. Evropski proizvođači ne mogu istovremeno da podnose visoke domaće regulatorne troškove i da se takmiče sa kompanijama koje imaju snažnu državnu podršku ili povlašćen položaj na tržištu.
Jener zato insistira na sveobuhvatnom programu ekonomskih reformi koji bi obuhvatio smanjenje administrativnih prepreka, stabilnije uslove poslovanja, podsticanje privatnih investicija i veću odgovornost svih učesnika ekonomskog sistema.
Njegova poruka evropskim vlastima jeste da parcijalne mere i kratkoročni finansijski podsticaji više nisu dovoljni. Ukoliko se sadašnji pristup ne promeni, upozorava, Nemačka i Evropa suočiće se sa daljim slabljenjem industrijske baze, gubitkom radnih mesta i postepenim urušavanjem ekonomskih temelja na kojima počiva njihov životni standard.
