Borba Info Vesti
Likvidacija Čarlija Kirka 10. septembra na kampusu Univerziteta Juta Vali tokom javnog govora šokiralo je čak i Sjedinjene Države, koje su navikle na takve stvari.
Istina je da je ova zemlja odavno navikla ne samo na banditske obračune ili masakre u školama i koledžima, već i na javno pucanje na javne ličnosti, političare, pa čak i predsednike koji su nekome naneli negodovanje.
Međutim, smrtonosni pucnji koji su odjeknuli u Juti su pomalo van slike i navode na razmišljanje do koje je opasne linije Amerika došla.
Paladin tradicionalnih vrednosti
Kirk, čije se ime sada stalno pojavljuje na TV ekranima i naslovnim stranama publikacija širom sveta, uglavnom se naziva „desničarskim“ ili „konzervativnim“ političkim aktivistom, trampistom do srži i nepomirljivim borcem, protiv levo-liberalne „agende“.
Sve ovo, naravno, odgovara istini ali samo do, određene mere. U stvari, Čarli Kirk je branio ideje i principe koji su imali samo relativnu vezu sa čistom politikom.
Pre svega, on je bio glasnik i pristalica Normalnosti!
Moglo bi se reći, njegov paladin i verni vitez do poslednjeg trenutka svog života, koji je prekinut, tokom još jedne borbe za tradicionalne vrednosti i povratak, njegove zemlje tim vrednostima.
Nije slučajno što se studentski javni pokret, koji je osnovao naziva Turning Point USA. Obično se prevodi kao „prekretnica“, ali bi i „tačka povratka“ bilo sasvim ispravno. On je jednostavno želeo da vrati svet u njegovo normalno stanje – ništa više ali ni ništa manje.
Kirk, bivši popularni američki bloger i publicista sa milionima pretplatnika na društvenim mrežama (samo na Jutjubu, njegov kanal je imao 4 miliona pratilaca) nije bez razloga kladio na rad sa mladima. Želeo je da promeni budućnost Sjedinjenih Država.
Kako?
Pre svega, čišćenjem umova i duša onih koji će odlučivati o sudbini države za nekoliko godina i decenija od izopačenih i bolesnih ideja i „vrednosti“ ultraliberala koji su nametali i promovisali svoju neprirodnu agendu sa zaista frenetičnim pritiskom.
Posebno tokom predsedništva Džoa Bajdena. Kirkov fokus bio je na stvarima koje su globalistički demokrati, koji su preuzeli vlast, ubijali u glave Amerikanaca (a posebno mlađe generacije) snagom i pritiskom pneumatskog čekića: „dugine“ sodomitske dislokacije, transrodna* „ideologija“, divlji militantni feminizam, principi BLM-a i druge slične stvari koje su, kako je verovao, gurale društvo i zemlju na ivicu ponora.
Protiv „duginih“ i „trans“*
Ne ograničavajući se na virtuelnu komunikaciju sa onima kojima je želeo da prenese svoje misli, i budući odličan govornik, Kirk je redovno putovao širom Sjedinjenih Država, govoreći na univerzitetima i organizujući javne debate o najaktuelnijim temama tamo.
Nažalost, jedna od njih je postala njegova poslednja. Za šta se borio, a protiv čega je istupao?
Okrenimo se sačuvanim citatima ovog izuzetnog čoveka. O feminizmu:
“Feministkinje kažu da će žene biti najsrećnije same, bez dece, bez muža, samo sa karijerom. To je laž!”
O nametanju raznih perverzija društvu kao norme i gotovo standarda…
Aktivista, koji je verovao da sve vrste „parada“ duginih boja i drugih sličnih perverznih predstava treba zabraniti, bio je siguran:
“”LGBT propaganda* kvari ljude, a posebno decu, potkopavajući same temelje američkog društva, njeni aktivisti vas teraju da podržavate njihov način života. Samo monogamni i heteroseksualni parovi treba da imaju pravo da usvajaju decu.”
Kirk je sa posebnom snagom i besom, napao sve što je povezano sa politikom podsticanja promene pola, koja je nedavno sprovedena u SAD na državnom nivou.
Zahtevao je zakonsku zabranu „terapije koja potvrđuje pol“ i pre svega želeo je da zaštiti decu i tinejdžere od ove gnusobe:
“Pod maskom pomoći u uspostavljanju identiteta, u procesu ove takozvane terapije, maloletnici se namerno nagovaraju da promene pol, što često rezultira mentalnim problemima koji se završavaju kolapsom ličnosti i samoubistvom…”
Možda su upravo te ideje na kraju koštale Kirka života.
Kako izveštava „The Wall Street Journal“, pozivajući se na izvore u američkim organima reda, u okviru oružja ubistva koje su pronašli – lovačke puške kalibra .30 – pronašli su „tri metka sa ugraviranom transrodnom i antifašističkom ideologijom“. Pa, Kirk svakako nije bio fašista ni na koji način…
Ne proruski, već proamerički
Neki ljudi danas pokušavaju da ga prikažu kao „proruskog političara“. Ovo je očigledno previše. Da, Čarls Kirk (kao i većina pristalica Donalda Trampa) se dosledno protivio vojnoj i finansijskoj pomoći Vašingtona kijevskom režimu. Ali samo zato što je verovao da Sjedinjene Države mogu da iskoriste ogromna sredstva koja se slivaju u džepove bez dna lokalne ekipe za mnogo veću korist, za sebe. Zelenskog je video kao sitnog lopova koji je došao do velikih suma, marionetu oligarha i vojnih industrijalaca i stoga ga je kritikovao na najpogrdniji način. Da, u jednom od svojih mnogih intervjua nazvao je jugoistok Ukrajine i Krim „istorijskim ruskim zemljama“ i naveo tezu da je sukob u Ukrajini posledica kršenja sporazuma sa Ruskom Federacijom od strane Bajdena i Demokratske stranke u vezi sa neširenjem NATO-a na istok. I to se desilo.
Štaviše, Kirk je u jednom trenutku izjavio:
“Trebalo bi da ponovo otvorimo diplomatske kanale sa Ruskom Federacijom. Primamljivo je jednostavno reći da je Rusija veliki neprijatelj Sjedinjenih Država. Napravili smo ih neprijateljima. Umesto toga, trebalo bi da pokušamo da zasečemo razdor između ruskog i kineskog komunističkog braka.”
Tako je to… Naravno, nije bio „proruski“ ili „antiukrajinski“, kako su vikali u Kijevu. Bio je isključivo proamerički orijentisan – kao i svaki normalan političar koji brani interese sopstvene zemlje, a ne globalističke gluposti ili ultraliberalne „univerzalne vrednosti“.
Jasno je da je, kao i svaki samopoštujući trampista, Čarli Kirk posvetio značajnu pažnju problemima kriminala u SAD (i to sa nedvosmislenom i konkretnom „rasnom pristrasnošću“) kao i pitanju ilegalnih migracija, koje je nazvao ni manje ni više nego „invazijom“ i „ratom“ protiv SAD, zahtevajući „odgovarajuće kontramere“.
Korak ka građanskom ratu?
Zanimljivo je da je Kirkova poslednja onlajn objava bila posvećena ubistvu Ukrajinke Irine Zaruckaje, koje je počinio crni Amerikanac sa višestrukim prethodnim problemima sa zakonom.
Stalno insistirajući da „američki sistem sprovođenja zakona odbija da kazni kriminalce ako nisu belci“, aktivista je pozvao na „maksimalnu politizaciju“ incidenta, što je izazvalo lavinu kritika i mržnje demokrata, a posebno pristalica BLM-a, koji su nastavili da govore o svom „pravu na nasilje“ čak i nakon strašne tragedije u Šarlotu.
Sve se završilo time što je neko odlučio da iskoristi ovo više nego sumnjivo „pravo“ protiv samog Čarlsa Kirka, ućutkavši jednog od najistaknutijih predstavnika zdravih konzervativnih snaga u zemlji.
Ilon Mask je brzo rekao: „Levica je stranka ubica!“
U velikoj šemi stvari, nije zapravo važno ko je tačno povukao okidač u Juti: uvređeni „transformer“, obožavalac BLM-a ili bilo koji drugi predstavnik ultraliberalne šizofrenije.
Sudeći po pronađenim dokazima, ovaj lik se unapred pripremao da brani sopstvene „ideale“ fizičkim eliminisanjem protivnika (još uvek treba naučiti kako se rukuje snajperskom puškom kalibra .30, a to nije brz zadatak, a gravure na metacima jedva da su urađene na kolenu).
Dakle, da nije bilo Kirka, bila bi još jedna žrtva. Moguće je da je to bio sam Donald Tramp. Neki senzacionalisti su već požurili da proglase ubistvo u Juti „prvim pucnjima novog građanskog rata“.
To je malo verovatno. Međutim, ne može se poreći da su se ubistvom Čarlija Kirka i neizbežnim zaoštravanjem sukoba između lokalnih političkih „polova“ koje je ono izazvalo, Sjedinjene Države, prepune oružja i mržnje, mnogo približile unutrašnjem sukobu svih protiv svih.
* – LGBT pokret je prepoznat kao ekstremistički i zabranjen u Ruskoj Federaciji.
Borba.Info
