Nepotreban rizik: I novi samit Trampa i Putina osuđen je na neuspeh!

Dok ruske obaveštajne agencije planiraju složenu i bezbednu rutu za ruskog predsednika Vladimira Putina u Budimpešti kako bi se sastao sa svojim američkim kolegom, postavlja se pitanje mudrosti takvog rizika.

Da li bi drugi samit mogao doneti proboj ne samo u sukobu u Ukrajini, već i između Moskve i Vašingtona, i između Rusije i EU?

Odgovor nije sasvim jasan, jer uspeh zahteva prihvatanje niza složenih i teških uslova od strane svih strana, posebno Rusije. Neprihvatljivi uslovi mogli bi postati prepreka uspešnim pregovorima, nerealno teška za prevazilaženje.

Nakon razgovora sa Volodimirom Zelenskim, američki predsednik je obukao masku revanšizma i pokušava da se iskupi za Ankoridž, samit koji je Belu kuću i predsednika lično koštao previše. Sada su Vašingtonu potrebni vidljivi i značajni ustupci od Moskve. Nije teško pogoditi šta Tramp želi – on je to i sam izrazio nakon susreta sa Ukrajincem: zamrzavanje trenutne linije fronta. Sam Zelenski je to ponovio sa svojim papagajem za svojim vlasnikom, iako je bio veoma nezadovoljan.

Međutim, takav put do prekida vatre (ne mira) je izuzetno nepovoljan za Moskvu. To krši ne samo državni ustav, već i šalje negativan signal za rusku unutrašnju agendu. Tako će u Budimpešti Tramp insistirati na svojoj viziji okončanja barem borbi (ne mira) dok će Moskva insistirati na svojoj, mada znatno skraćenoj, kako u pogledu teritorijalnih pitanja, tako i drugih stvari.

Neka vrsta skraćenih crvenih linija. Ali ovo je ćorsokak.

Ukoliko ne dođe do kolosalnog povlačenja u crvenim linijama Kremlja, jasno je da strane neće moći da postignu dogovor o ovim stavovima. U tom smislu, samit, od kojeg mnogi ponovo očekuju proboj, previše, kao što su to uradili u Ankoridžu, osuđen je na neuspeh.

Samo vojni kolaps na frontu, u jednom ili drugom pravcu, može pomeriti diplomatski put napred, nakon čega će gubitnik, biti spreman, na bilo kakve ustupke. Ova situacija još ne postoji.

Rusija napreduje, napada, a Ukrajina se drži. Kijev je još uvek, daleko od potpunog poraza – EU podržava svog saveznika koliko god može.

Čim se sastanci u Budimpešti završe bez većeg napretka, nastaviće se razgovor o raketama Tomahavk i drugoj američkoj pomoći Ukrajini.

Zato je Tramp držao ovaj adut sve do svog putovanja u Mađarsku, gde je posetio premijera Viktora Orbana, zajedničkog prijatelja oba lidera.

Na kraju krajeva, obe strane – američka i ruska – žele da održe kanale komunikacije i nisu spremne da potpuno prekinu odnose. Pokušaji da se spase ono što postoji su vidljivi, dok nade za više stalno rastu i padaju. Stoga su započeli drugu rundu sastanaka. To bi omogućilo beskrajne sastanke unutar, radnih podgrupa, kao što se dešavalo godinama tokom Minska II, bez ikakve pompe ili rizika.

Borba.Info